Foto: RenegadeTribune
Prevela: Milica Dragićević
Cenjen je jer je izvukao neizmernu lepotu i preciznost iz Berlinske filharmonije, iz orkestra s kojim je najviše radio od sredine 1950-ih godina do 1989. godine, kad ga je loše zdravlje prisililo da ode u penziju. Mnogi kritičari zapazili su da stavlja naglasak na zvuk savršenosti, na besprekornu notnu vrednost prave i čiste lepote. Način dirigovanja mu je pun autoriteta i snage. Mnogi saradnici zapazili su njegovu, naizgled, nenadmašnu opsesiju muzikom, koja od njega napravi dinamičnog diktatora kad je u pitanju ostvarivanje njegovih zamisli u vezi s orkestrom.
Gustav Kun, Fon Karajanov učenik, rekao je biografu Robertu Vonu da je hvalisavi maestro „ostao jedini najbolji dirigent iz doba koje je započeto Hansom fon Bojlom 1850. godine“. Kun je dodao: „On je izuzetak. Niko drugi ne može da diriguje kao on. Toliko je egocentričan, toliko pametan; koristi se svom svojom ogromnom snagom da bi uradio ono što želi“.
Foto: You Tube
Fon Karajan je rođen 5. aprila 1908. godine u Salcburgu u Austriji. Počeo je da uči da svira klavir u ranom detinjstvu, a prvi put je nastupio pred salcburškom publikom kad je imao pet godina. Međutim, učitelj Bernard Paumgartner je smatrao da je Fon Karajan previše energičan i temperamentan za klavir, pa ga je podstakao da uči dirigovanje. Kad je bio tinejdžer Fon Karajan je tokom nastupa video velikog maestra Arturoa Toskaninija i tad se zakleo da će naučiti da diriguje.
Nastavio je i studije klavira dok je radio s poznatim muzičarem Jozefom Hofmanom. Fon Karajan je kasnije studirao pod rukovodstvom još jednog poznatog umetnika, dirigenta Klemensa Krausoa na Fakultetu muzičke umetnosti u Beču. Osim muzike, Fon Karajan je studirao i filozofiju u Beču.
Krajem 1928. godine Fon Karajan je prvi put nastupio kao dirigent, kad je predvodio studentski orkestar na Fakultetu muzičke umetnost. Ubrzo posle toga održao je profesionalnu audiciju na kojoj je unajmio orkestar. Na toj audiciji bio je direktor Ulmske opere i Fon Karajan je saznao da je jedan njihov dirigent bolestan. Početkom 1929. godine Fon Karajana su primili kao zamenika dirigenta Mocartove opere „Figarova ženidba“.
Fon Karajan je posle dobio posao u Ulmskoj operi i počeo je da unapređuje svoje nastupe. Osim striktno muzičkih obaveza bio je nadzornik tehničke službe i bavio se osvetljenjem na sceni i produkcijom pozorišnih komada. Kad bi se sezona završila, Fon Karajan bi se vratio u Salcburg i pridružio bi se dirigentu Toskaniniju i kompozitoru Ričardu Štrausu. Jednog dana je počeo da drži časove drugim dirigentima na Salcburškom festivalu.
Milica je zaljubljenik u engleski jezik i književnost koja smatra da je svaki novi prevod dokaz da jezik ne sme biti prepreka ka širenju novih vidika.
