.jpg)
Foto: Flickr
Svakodnevno putem medija dobijamo različite informacije o vremenu. Gledamo slike razornih zemljotresa, požara, oluja, uragana, tornada i u sredinama u kojima se navodno do sada nisu pojavljivali. Svi ti prikazi pojačavaju strah od oluja kod ljudi, a najviše kod onih koji tokom oluja doživljavaju i napade panike.
„Strah od oluje spada u atavističke (nagonske) strahove, koji pripadaju klasi straha od elementarnih nepogoda (požara, erupcije vulkana, velikih talasa, vetrova, poplava, bura itd). Uz to, naučnici tvrde da je kod dece najsnažniji strah - strah od buke (glasnih zvukova, naročito iznenadnih), a oluje su praćene grmljavinom“, rekla je za iSerbia psiholog dr Tatjana Milivojević sa Fakulteta za Kulturu i medije iz Beograda, koja je magistrirala i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Nici u Francuskoj.
Foto: Flickr
Doalzak uragana
Profesorka navodi kako se i u mitovima svih naroda pojavljuje božanstvo povezano sa gromom i olujom. Kod nas je to, na primer, Ilija Gromovnik, što pokazuje da su to pojave koje su oduvek i kod svih naroda i pojedinaca izazivale snažne reakcije straha, odnosno strahopoštovanja, jer tu priroda pokazala svoju silu i moć, pred kojom se čovek oseća sićušnim i bespomoćnim, rekla je ona.
Objašnjava da strah nije nestao i danas, da i pored tehnološke imućnosti ljudi osećaju da su ništavni pred razornim poplavama, zemljotresima i drugim silama prirode.
Ne reaguju sve osobe isto na dolazak oluja, neki ljudi su imuni jer se možda vode onom starom zabludom neće grom u koprive, a drugi, koji navodno u to ne veruju, pokrivaju se jorganom. Profesorka Milivojević kaže da iako je strah nagonski, kod nekih ljudi on prerasta u instinkt i postaje fobija, ali ističe i da je taj postupak individalan, kao i da je prisutan i kod životinja.
„Imate i među psima, na primer, neke kojima se moraju davati sredstva za smirenje kad grmi, seva i kad je oluja, dok drugi ne manifestuju toliki strah. Postoje organske, fiziološke, neurološke razlike između jedinki, ali postoje i individualne psihološke razlike kad su u pitanju strahovi, odnosno reakcije na određene događaje i pojave“.
Foto: Flickr
Mnogi ljudi su fascinirani olujama. Profesorka ističe da opasnost često prerasta u fascinaciju - pored toga što se plaše, prizori oluja i privlače ljude kada pojavu posmatraju sa bezbedne distance.
„Fobije, takođe, izražavaju paradoks straha (nagona da pobegnemo, da se zaštitimo) i fascinacije (ujedno nas objekti straha i privlače, te ih se zato jos više plašimo). Isto je kao i kod ljudi koji imaju fobiju od visine: oni osećaju mešavinu jeze, užasnog straha ali i meku vrstu vrtoglavice usled privlačne sile koja kao da ih goni da gledaju dole, u prazno“, rekla je Tatjana..
Foto: Flickr
Posledice tornada
Istoričari beleže da je panične strahove od oluje imao i vođa Rimske imperije Cezar. Profesorka objašnjava da je to zato što je Cezar bio veliki i moćan vođa, a opet se osećao ništavno pred čudima prirode.
„Čovek kojem su se svi klanjali, imao je dubok doživljaj svoje prolaznosti i konačnosti, pa i ništavnosti svoje sile, pred čudima nečeg neuporedivo starijeg i većeg od svake imperijalne moći - prirode“, istakla je ona za portal iSerbia .
Foto: M. Mirković
O olujama pisali su i mnogi pisci, a strahote oluja slikali su veoma značajni slikari. U strahu od oluja, ipak, treba pronaći i nešto mistično i truditi se da se taj strah prevaziđe.
„Ima nečeg i mističnog u nevremenu, upravo zbog uvida u nepokorivu silu prirode koja nadilazi svakog pojedinca ponaosob kao i sve ljude zajedno“, priča profesorka Milivojević.
Marko, večiti borac za kreativnu slobodu reči i folklorne tradicije.
Pročitajte i:
Kako zvuči harmonika u ženskim rukama?
Šta znate o Henriju VIII ?
Da li razmišljate dovoljno zeleno?
