FOTO: SantaBarbaraNutcrackerBallet
Prevela: Milana Vračar
U periodu Božića, baletske kuće širom sveta igraju svoje verzije klasičnog baleta ,,Krcko Oraščić" Petra Iljiča Čajkovskog, a porodice se spremaju na svoje godišnje hodočašće - da odu i pogledaju balet. Ne samo baletoljupci: za mnoge ljude, to je jedini period u godini kada uopšte razmišljaju o izdvajanju para za balet. Božić bez Krcka Oraščića jednostavno ne bi bio Božić.
Na koji način je delo, koje nije u vezi sa pričom rođenja, postalo sinonim za ovu sezonu? Kako je to delo, koje je na dan svoje premijere dobilo mnoge kritike, postalo dragulj na kruni repertoara svake dostojne baletske kuće? Zbog čega nas toliko privlači nemačko-romantička kratka priča praćena muzikom ruskog kompozitora koju je francuski koreograf preneo na scenu?
Hofmanovu priču o Krcku Oraščiću i Kralju miševa iz 1816. preradio je 1844. Aleksandar Dima - poznat po delu ,,Tri musketara", a balet inspirisan tom verzijom naručio je direktor Ruskog carskog pozorišta 1892, nakon ogromnog uspeha Čajkovskove ,,Uspavane lepotice" dve godine ranije. Devojčica Klara silazi na Badnje veče da se igra sa svojim omiljenim poklonom, Krckom Oraščićem. Misteriozni čarobnjak, Droselmejer, čeka da je otpošalje na magičnu avanturu. Nakon što su porazili zločestog Kralja miševa, Klara i Oraščić lete u zlatnim sankama kroz Zemlju snega i Kraljevstvo slatkiša, gde vila Šećerlema priređuje niz očaravajućih plesnih izvedbi, a i sama se uključuje u ples. Nazad, kod kuće u krevetu, Klara je ubeđena da je sve bio samo san - ali, zar ne prepoznaje Droselmejerovog nećaka?
FOTO: Emmastrend
Balet nema teološki karakter, niti se u njemu pominju priče o bebi Isusu, već slavi praznike koje mogu prihvatiti mnoge porodice u ovo doba godine, bez obzira na religijsko ubeđenje. Radi se o čarobnom svetu dece, roditelja, igračaka, jelki, pahulja i slatkiša, stvorenom u izobilju i savršenstvu Čajkovskog, kako je to opisao najistaknutiji baletski kritičar, Alister Makoli. ,,Pogađa u slatku tačku", slaže se plesačica Izabela Makmikan, osnivač ,,Baleta za sve", čiji je cilj da se balet učini mogućim i dostupnim svima.
Nekadašnji prvi solista ,,Kraljevskog baleta", Izabela je godinama igrala u ,,Oraščiću", bilo kao vila Šećerlema, bilo kao vila Ruža ili kao jedan od članova arapskih i španskih plesačkih trupa. ,,Čitava božićna fantazija oživljava na sceni. Tu su devojčica, dečak, san, magično drvce koje izrasta do 215 cm, svetlucave pahulje, kao i vrlo teška, ali izuzetna koreografija. Kako ne voleti ovaj balet"?
Tvrdi orasi
No, nije uvek sve bilo tako šećerno. Da ste prethodno pitanje postavili kritičarima na premijeri u Sankt Petersburgu, odgovor bi možda bio: ,,Nikako!". Čajkovski, za kog se znalo da je bio samokritičan i da se nije nadao sopstvenom uspehu, mora da je prve kritike smatrao i te kako opravdanim. Jedan od komentara bio je: ,,Krcko Oraščić se nikako ne može nazivati baletom. Ne zadovoljava ni jedan kriterijum baleta". ,,Vrlo malo plesačica, umetnosti skoro nimalo, a što se umetničkog duha našeg baleta tiče, ovde ga gotovo ni nema", bio je drugi komentar.
Kritičari su vređali i samu radnju, odnosno, manjak iste: ,,nema ni priču, već se radi o nizu nepovezanih scena, načičkanim najnovijim pantomimama pozorišta". Za jednog kritičara, nazivati ovo spektaklom, bila je uvreda. Dodao je: ,,Neka Bog da da se slični propali eksperimenti ne dešavaju često".
Ovogodišnji ,,Oraščić" Kraljevskog baleta, u epohalnoj produkciji, čiju je koreografiju radio Piter Rajt, emitovana je uživo 16. decembra u oko dve hiljade bioskopa širom sveta. Kao što govori svetski karakter, Oraščić je namenjen svima,naročito Amerikancima.
Američki koreograf, Džordž Balanšen je 1954. godine stvorio verziju za Njujorški gradski balet koja je i danas ostala vrhunski praznični klasik kontinentalnog dela Amerike. Zbog svih plešućih pahulja na sceni, kako ističe Makoli, Oraščić je sada ritual u mnogim gradovima Amerike gde sneg retko pada, od Havaja do Floride. ,,Tokom poslednjih 70 godina, balet - nastao u Evropi i Aziji, postao je američka institucija", napisao je tokom svog ,,Oraščić maratona" 2010. godine, ,,sastavni deo sezone dobre volje koja traje od Dana zahvalnosti do Nove godine".
FOTO: Youtube
Prihod od karata prikupljen tokom sezone dobre volje takođe je značajan. Plesni kritičar, Loren Galager, ističe da, što se baleta u San Francisku tiče, na primer, ,,sneg zaradi 40% prihoda od karata kompanije svake godine", dok Danijel Dž. Vokin naglašava za Njujork Tajms da ,,praznična pomama za Oraščićem čini finansijsku osnove američke plesne kuće uopšte".
,,Nešto za svakoga"
Trajna opčinjenost ovim baletom takođe je značajna za ekonomiju, na jedan dublji i indirektan način. Jedan interesantan nusproizvod uspeha ovog baleta je to da Amerikanci, koji navodno potroše više od osam milijardi dolara godišnje na božićne ukrase, zapravo skupljaju krckalice za orahe.
Jedna od starih nemačkih porodica koja još uvek proizvodi krckalice na tradicionalan način, Štajnbah, tvrdi da je balet ,,zapalio strast" za ovim drvenim uspomenama koje, prema nemačkoj legendi, donose sreću i štite porodicu i njen dom. ,,Veliki prateći deo ovog klasika je skupljanje krckalica za orahe što je postalo izuzetno popularan hobi širom Amerike", kažu Štajnbahovi.
FOTO: Lifeatmennageriefarm
,,Izgleda da imamo nacionalni instinkt za skupljanje, naročito kada se radi o robi pop kulture", slaže se novinarka Norin Malon. To što klasičan balet naziva pop kulturom govori sve. Komentarišući rast masovne proizvodnje krckalica za orahe, ona kaže: ,,Poreklo krckalica nije bitno - ako je ikada i bilo - pohlepnim američkim potrošačima, koji su samo hteli nešto što je iole ličilo na lika iz baleta".
,,Dečko iz baleta", tajanstveni Oraščić lično, samo je jedan od članova zaista veličanstvenog ansambla. Priča je obogaćena vizuelno očaravajućim i baletski privlačnim likovima, i za svakoga ima nešto u njoj. Iz tog razloga, ovaj balet je mnogo bitniji od površne, blještave zabavne tačke u sentimentalno vreme godine.
Za mnoge mlade ljude, odlazak na ,,Oraščića", bilo za školski matine ili sa porodicom, prvi je doživljaj baleta, a možda čak i prvi susret sa umetničkim predstavama uživo uopšte. Vokin raspravlja da ,,je to bitno predstavljanje umetničkih formi deci, budućim kupcima karata". Mnoga deca plesači koja se pojavljuju u izvedbama su naročito inspirativna - u ovom slučaju: kao dete, sećam se da sam dugo gledala decu koja su plesala u ulogama Klare ili miševa, želevši da sam i ja mogla da vežbam više svoje pliés - to je usadilo u meni ljubav prema obliku umetnosti koji postoji i danas".
FOTO: Chicagocritic
Makmikan tvrdi da ne mogu samo devojčice postati očarane. ,,Da, imate vilu Šećerlemu koja je ovaploćenje klasične balerine, ali tu su takođe i miševi, koji su zaista super, kao i svi likovi plesači širom sveta koji nude nešto potpuno drugačije i uzbudljivo za gledanje". Kada opisuje Oraščića kao ,,balet za sve", ne misli samo na publiku: plesačima se takođe jako dopada. ,,Radi se o baletu koji vas čini da se osećate odlično, bilo da ga igrate ili gledate, i to odjekuje plesnom kućom. Zabavno je kada dođe to vreme u godini, postoji uloga za svakog, i traje samo dva sata. Bez obzira na to što ima nekoliko izazovnih momenata", priznaje, ,,nije kao Labudovo jezero: nije tako strašno plesati u tim delovima. Zaista nema baleta poput Krcka Oraščića".
IZVOR: BBC
Milana je rekla ,,ne" sistemu, pravilima i stereotipima.
