FOTO:Tvrdjava.com
Priča o Jerini počinje njenim grčkim poreklom. Ime joj je bilo Irina i poticala je iz ugledne grčke porodice Kantakuzin. Srpskom narodu najpoznatiji član njene porodice jeste Đorđe Kantakuzin koji će voditi i nadgledati radove oko izgradnje smederevske tvrđave.
Godine 1429. počinje njena izgradnja , da bi se Ugarima zatvorio put ka moravskoj dolini. Građena je od najkvalitetnijeg peščara iz Velike Plane, kamena iz porušenih rimskih tvrđava Viminacijum, Magnum i Aures, ali je u zidine ugrađeno i mnoštvo nadgrobnih spomenika. Zbog toga je narod načeo legendu o zloj sudbini koja će stići graditelje, od kojih je, kao što je već rečeno, jedan bio i Jerinin brat. A sudbina je prvo stigla narod:
"Ako moreš znati i pamtiti kad Jerina Smederevo gradi,pa naredi mene u argatluk. Argatovah tri godine dana, i ja vukoh drvlje i kamenje, sve uz moja kola i volove; I za pune do tri godinice, ja ne stekoh pare ni dinara, nit' zaslužih na noge opanke! I to bih joj, brate, oprostio. Kad sagradi Smedereva grada, onda stade pa i kule zida, pozlaćuje vrata i pendžere, pa nametnu namet na vilajet, sve na kuću po tri litre zlata. To je, brate, po trista dukata! Ko imade i predade blago; Ko predade onaj i ostade. Ja sam bio čovek siromašan, ne imadoh da predadem blago. Uzeh budak, s čim sam argatovo', pa s budakom odoh u hajduke, pa se niđe zadržat ne mogoh u državi Jerine proklete."
Prokleta Jerina u narodnim pesmama
Tvrđava je građena više od 2 godine, a narod , osim što ni sam nije znao zašto se gradi (pa kasnije izgradnju pripisuju Jerininom hiru), radio je danonoćno. Vukli su teško i ogromno kamenje, gasili kreč, a većina verovatno nije ništa znala o graditeljstvu, s obzirom na to da je u izgradnji tvrđave učestvovao čitav narod bez izuzetka. I žene i mladi! Ono što je najviše provociralo umorne radnike bile su Jerinine šetnje oko tvrđave i nadgledanje samih radova, kao i razgovor sa bratom Đorđem koji oni, neuki, nisu razumeli. Tvrđava je završena vrlo brzo, 1430. godine.
Već 9 godina kasnije, 1439. Turci napadaju tvrđavu i Smederevo pada u turske ruke nakon tromesečnog odolevanja. To je još više doprinelo da narod opeva Jerinu kao surovu, okrutnu i, pre svega, prokletu u narodnim pesmama.
Niz narodnih epskih pesama opevao je Jerinu kao oholu, surovu i zlobnu: " Jerina žena Đurđa despota, njena bratanica i Damjan Šajnović", " Đurđeva Jerina", "Dva despotovića", "Oblak Radosav"...
Narod ju je prikazao i kao nevernu ženu, u pesmama 18 i 186 Erlangenskog rukopisa, najstarijie sačuvane zbirke srpske usmene književnosti.
" Šetala je Jerina gospođa po lijepom ravnom Smederevu, susreo je Damnjan Šainović. Govorila Jerina gospoja: Ljubi mene, Damnjane Šainoviću." U pesmi 186, Jerina se zaljubljuje u mladog Milkina.
Njena surovost ogledala se i u okrutnosti prema sopstvenoj deci i unucima.
" Šetala se Jerina gospođa po lijepom ravnom Smederevu s vezirovi svoji prijatelji. Govorila Jerina gospođa: Vezirovi, moji prijatelji, u mog sina, slijepog Stefana, našlo mu se ono muško čedo, a u čeda čudan bjeleg ima- iz glave mu zlatne kose rastu, ja se bojim oteće vam carstvo. Već radite da ga ufatite, pa ga živa na oganj mećite."
Pesme su opevale i to kako želi smrt svojih sinova, a i kako nagovara svoju ćerku Maru da oslepi svoju braću.
Ipak, malobrojne su one koje su je opisale kao brižnu majku i vernu ženu. Malobrojne, ali postoje. U pesmi " Kad je Đurađ Branković stavio Janka vojvodu u tamnicu", narodni pevač je Jerinu prikazao kao brižnu majku koja tuguje za svojim sinom.
Najveći utisak ostavlja narodna pesma "Đurđeva Jerina" u kojoj je narod krivi za propast Srbije i baca kletvu na nju. Ta će je kletva kasnije i stići.
Na koga je zaista palo prokletstvo?
Ono što je opevano u našim narodnim pesmama, nije nužno ono što se zaista desilo. Ali pesma živi mnogo duže od istorije. Pesma i legenda. Makar je tako u Smederevu.
A Prokleta Jerina zapravo je, osim nepravde, pretrpela i veliku životnu nesreću. Najpre umire Jerinin i Đurđev sin Todor kao mladić od 14 ili 15 godina. Kasnije su joj Turci oslepeli sinove Stefana i Grgura, a radi opstanka zemlje, ćerku Maru je morala da uda za turskog sultana Murata 2. Jerina se kasnije zamonašila u manastiru Rudnik, a umrla je najverovatnije tako što ju je otrovao sin Lazar.
A danas?
Smederevci će vam reći da legenda o Jerininom prokletstvu živi u narodu još uvek. Objasniće vam da su legende nekada toliko upečatljive, da ih je teško izbrisati iz svesti naroda. Tako i ova, o prokletoj Jerini, živi i prepričava se. Još uvek tiho, sramežljivo, ali dovoljno glasno da se i vekovima kasnije čuje. A to i ne čudi, jer zidine smederevske tvrđave, onako ogromne i čvrste, odolevaju zubu vremena i teraju vas da se prisetite da je u jednoj od kula živela Jerina sa despotom. I verovatno negde u toj kuli još uvek živi legenda o njoj.
Jovana je vesela devojka čiji je cilj da vas zabavi!
