FOTO: Ana Eskić
Uopšte nije iznenađenje što su se Petničari još jednom pokazali kao pravi predstavnici mladih ljudi u Srbiji. Ovoga puta, Ana Eskić, Ammar Murselović i Damjan Kerezović, polaznici seminara vezanih za arheologiju, istraživali su ljudske skelete stare 15 vekova, nađene u lokalitetu Jerenin grad . Došli su do nekih zapanjujućih rezultata, kao što je taj da su ovi skeleti, verovatno, bili poreklom Goti.
Ovo otkriće nije došlo preko noći. Proveli su noći i dana u biblioteci, bili na nekoliko letnjih, zimskih i jesenjih seminara u IS Petnici, a bila je neophodna i saradnja sa ''Odeljenjem za genetička istraživanja'' pri institutu „Siniša Stanković“ u Beogradu oko DNK analiza i još koja noć i dan provedeni u Petničkim prostorijama gde su se vršile XRF analize, ali i kabinetski deo istraživanja.
''Ne događa se često da polaznici Stanice – srednjoškolci, vrlo često bez ikakvog predznanja i iskustva u oblasti kojom će se baviti – dobiju ljudske skelete iz VI veka. Istraživanja u Petnici u mnogome zavise od materijala koji je dostupan, a mi smo s njim imali mnogo sreće'', za iSerbia kaže Damjan. Isto tako, Ana objašnjava kako je ovo istraživanje otpočelo: ''Tokom letnjeg seminara arheologije, imali smo priliku da radimo na fizičko antropološkoj analizi skeleta sa našom mentorkom Tamarom Pavlović''.
FOTO: Ana Eskić
Na osnovu zajedničkog interesovanja, Damjan i ja smo se izdvojili i odlučili da napišemo rad. Ammar nam se pridružio kasnije, kao polaznik bioarheologije, koji se, takođe, bavio istim skeletnim ostacima''. Ammar na ovo dodaje: '' Postojalo je mnogo pitanja u vezi ova četiri pronađena skeleta na koja je trebalo odgovoriti ili dati interpretaciju. Ko su oni? Odakle su došli? Ovo su bila polazna pitanja koja su me povezala sa ostatkom tima'',, rekao je on.
O skeletima su raznim analizama saznali sledeće: pol, starost, visinu i međusobnu vezu između skeleta (prvobitno su mislili muškarac, ali se posle ispostavlo da je jedna individua ipak žena stara 45 godina, potom žena stara 38 godina i dva deteta starosti između osam i 12 godina; kasnije utvrđeno- majka sa dvoje dece i njena sestra); ispitivanjem zuba su doneli zaključke o ishrani, dentalnom zdravlju i životnom standardu; na osnovu položaja skeleta i slojeva prisutnih u grobnici, izveli su zaključke o broju sahrana (ali i o trenutku kada je grobnica opljačkana); zaključili su da su oni bili ktitori crkve i na kraju, uzevši u obzir migracije, njihove haplogrupe, životni standard i istorijski kontekst u kome su živeli. Pretpostavili su i kojoj su etničkoj grupaciji skeleti pripadali. U pitanju su bili Goti, koje je Vizantija asimilovala i naselila na pograničnim delovima Carstva, kako bi branili granicu od drugih varvarskih plemena.
’’Kada bih pričao u krugu svojih vršnjaka o obimu ovog istrazivačkog rada i o analizama koje su odrađene, često bi me gledali kao kakvog naučnika koji je sam izmislio sve te analize i tehnike. Hoću reći da su mentori i rukovodioci bili ti koji su nas usmerili i pomogli da ovo finalizujemo i, nadam se, uspešno zavrsimo’’, duhovito objašnjava Ammar.
’’Svakako se moramo zahvaliti Tamari Pavlović (mentorka), Radivoju Arsiću (arheolog), Vladimiru Jovanoviću (bioarheolog), Vladimiru Pecikozi (rukovodilac seminara), ali i nekim iskusnim arheolozima, stručnjacima za ovaj period u istorijskom i arheološkom kontekstu, sa kojima smo imali priliku da popričamo’’, dopunjava Ana za portal.
FOTO: Ana Eskić
Ana nam je, takođe, rekla, kako su međusobno delili posao da bi stigli sve da urade. ’’Kako je ko završio čitanje neke knjige gde je došao do nekog značajnijeg zaključka za naš rad, svo troje bismo se okupili ispred biblioteke u Stanici i diskutovali o tome. Od samog početka smo se dosta dobro uklopili i mogu istaći da smo funkcionisali kao jedno’’.
’’Ja sam radio na filogenetskoj istoriji individua, koju je trebalo povezati sa tokovima velike Seobe naroda i doći do krucijalnog odgovora na pitanje: ko su bili ovi ljudi. Svoj udeo rada imao sam i na XRF (X-ray fluorescence) analizi kojoj su bili podvrgnuti skeleti’’, rekao je Ammar koji me je ovim odgovorom simpatično podsetio na ’nekog naucnika koji je sam izmislio sve pomenute analize’. Damjanov posao pri kraju istraživanja, kada je došlo do užih podela u radu, svodio se na formulaciju krajnje verzije rada’’. Trudili smo se da svi učestvujemo u svakom delu istraživanja, tako da smo svi sve probali ’’.
Istraživanje je ovim Petničarima predstavljalo uživanje. Ani se najviše svidela analiza kostiju i upoređivanje tragova na kostima, sa mogućim paleopatološkim promenama, kod Ammara je oduševljenje izazvala XRF analiza na teške metale kao potencijalne otrove koji su mogli dovesti do smrti individua, dok je Damjanu najinteresantniji bio pokušaj određivanja etničke grupe kojoj su skeleti pripadali.
I oni hvale Petnicu!
’’Ja sam bio polaznik seminara arheobiohemije, koji je multidisciplinarnog tipa. Naučeni smo da nijedna nauka ne može funkcionisati zasebno, već mora ostvarivati veze sa drugim naučnim poljima. To se pokazalo i u našem radu. Jednostavno, dobijete nov način povezivanja stvari, shvatite važnost pitanja i upoznate nauku onako iz prve ruke ’’, rekao je Ammar.
Oduševljenje deli i Damjan: ’’Osim što Petnica pruža polazniku mogućnosti nedostupne u redovnim školskim sistemima, da se neposredno upozna sa naukom i procesom izrade naučno-istraživačkog rada, seminari su koncipirani tako da polaznike navode na nove načine mišljenja i povezivanja stvari’’, ali Ana stavlja tačku na sve rečima: ’’Dovoljno je da imate interesovanje i želju za novim znanjem, pa se baš zato prvim dolaskom u Petnicu upoznajete sa naukom od samog početka! Konkretno, na programu arheologije se moramo prebaciti u određeno vreme u prošlosti kako bismo razumeli zatečenu situaciju na lokalitetima danas’’.
FOTO: Ana Eskić
Ana, Ammar i Damjan su pravi predstavnici naše generacije! Oni su ti koji bi mogli pronaći lek za kancer ili sidu, koji bi mogli osmisliti putovanje kroz vreme ili koji će, možda, otkriti nove matematičke teoreme. Oni bi mogli naći način na koji ćemo se izboriti sa globalnim zagravanjem ili će, možda, baš oni biti ti koji će otkriti još mnoge tajne mističnih skeleta.
Definitivno, oni su ti mladi koje treba da pratimo (i ne mislim samo na fejsbuku, instagramu ili tviteru) i željno iščekujemo njihova naredna dostignuća. Oni su ti mladi na kojima će svet ostati! Da li je puka slučajnost što su i oni bili u Petnici (setimo se i Stefana) i baš tamo načinili svoje prve naučne korake, samo će vreme pokazati. Meni se, ipak čini da će ono dobro, staro: ’’Na mladima svet ostaje’’ postati: ’’Na Petničarima svet ostaje’’.
Opet, samo će vreme pokazati.
Jana je gimnazijalka vesele prirode, plave kose i odlučnog pogleda koja planira da jednog dana promeni svet na bolje.
