Američka desetorka Phat Cat Swinger odsvirala je fenomenalan, skoro dva sata dugačak koncert. Pre kalifornijskih majstora svinga, na istom mestu, publika je igrala i tokom svirki domaćih sastava Belgrade Dixieland Orchestra i VIS Limunada. Igralo se u Porti, pod kišobranom ili bez njega, više od četiri sata. Kako bubanj i bas kažu, a duvači i gitare diktiraju.
Mladi beogradski sastav VIS Limunada, šestorka koja vraća u neka bolja (ne samo) muzička vremena, oduševio je festivalsku publiku nizom maštovitih obrada drevnih šlagera i pop i rok klasika. „Hvala vam što istrajavate na ovoj kiši. Sledeća numera koju ćete čuti zove se Gromovi u glavi”, malo se i šalio pevač Miodrag Ninić. Osim na srpskom, Ninić je pevao i na engleskom, španskom i italijanskom. Stihove con venti quatro mila baci, ispalo je, svi su u Porti dobro znali – i da otpevaju i da odigraju.
Posle njih, jednog člana više imala je, takođe beogradska, grupa Belgrade Dixieland Orchestra. Elegantna, s crnim šeširima i belim tregerima, iskusna diksilend ekipa svirala je za sve čarlstonke i čarlstonce u publici. Pevačica Aleksandra Bijelić briljirala je kako u brzim tako i u sporijim komadima. Ako uzmemo u obzir samo kako je otpevala New York, New York i Nobody Knows You, po svoj prilici, lepši ženski glas nije se čuo na ovogodišnjem Festivalu.
Muppet Show stihove it's time to play the music, it's time to light the lights – stihove koji pokreću i ne skidaju osmeh s lica – pevala je sinoć sa Aleksandrom čitava Katolička porta. Posle njih smo čuli, kako su ga najavili, najstariji bluz na svetu, i, u finišu ovog sjajnog koncerta, himnu grupe Belgrade Dixieland Orchestra – besmrtni njuorleanski gospel When The Saints Go Marching In.
Desetak minuta kasnije, na festivalskoj bini u Porti bila je Phat Cat Swinger desetorka iz Epl Valija u Kaliforniji. Kakvi su to svirači i zabavljači! Prvoklasni. Podjednako uspešni i kad sviraju obrade (Beyond The Sea, I've Got You Under My Skin ili Mack The Knife), i kad izvode originalan materijal (Smolie Olie Olie i Hep Cats!). Saksofonista Marko Palos, vidi se, prvi je među jednakima, mada se publici možda još više svideo virtuoz na šest žica Eitaro Sako.
Klasici Ain't Got No Home, I Wanna Be Like You, Peter Gunn i Minnie The Moocher, odsvirani upravo ovim (mudro smišljenim) redom, pretvorili su Portu u pravu arenu plesa. Posle njih su stigle širokoj publici još poznatije numere Rock This Town, Rock Around The Clock i Crazy Little Thing Called Love.
Pročitajte i:
Smederevo u znaku vina i grožđa!
LoFiHi: Da li limiti podstiču kreativnost?
Sutra počinje Festival uličnih svirača!
