FOTO: Koreasociety
Prevela: Milana Vračar
Ovo su umetnice koje su otelotvorile ideju o feminističkoj umetnosti mnogo pre nego što će pojam i postojati. Bilo da su stvarale tokom italijanske renesanse ili u devetnaestovekovnom Njujorku, ove umetnice dokazuju da su žene oduvek bile sposobne kao i muškarci - i, po našem mišljenju, mnogo smelije.
Predstavljamo 10 od brojnih revolucionarnih umetnica koje nisu prihvatale „ne" kao odgovor i koje su time učinile svet ravnopravnijim i lepšim mestom.
1. Džulija Margaret Kameron
Rođena: 1815.
Poreklo: britansko
Forma: fotografija
Zašto je volimo: Kameron je prvi put došla u dodir sa fotoaparatom kada je imala 48 godina i to je bila ljubav na prvi pogled. „Od prvog trenutka sam držala objektiv uz određenu dozu blagog oduševljenja", napisala je Džulija nakon što je dobila fotoaparat. „Smatrala sam ga živim bićem koje je govorilo, pamtilo i odisalo kreativnom energijom".
Njeni sanjivi portreti su se stapali s nesavršenstvom fotografije, koristeći nejasne obrise i izmaglicu da istakne jasnu suštinu umesto mimetične sličnosti. Predstavljajući scene iz mitologije, Biblije i Šekspirovih dela na svojim slikama, Džulija je bila, u izvesnoj meri, prototip Sindi Šerman, istražujući mogućnosti glume kroz formu rada. Ako bi se ikome sa liste dopao Instagram, to bi definitivno bila Kameron.
FOTO: Printerest
2. Propercia de Rosi
Rođena: 1490.
Poreklo: italijansko
Forma: skulptura
Zašto je volimo: Iako se okušala u više pravaca umetnosti tipičnog renesansnog stila, De Rosi je posebno zavolela skulpturu, a prvenstveno je izrađivala oblike od kajsijinih, breskvinih i trešnjinih koštica. Najpoznatija je po svom „Raspeću", rađenom u breskvinoj koštici. Ubrzo je svoj talenat primenjivala i na većim materijalima, postajući tako jedna od svega nekoliko priznatih ženskih skulptora svog vremena.
Mnogi, poput Đorđa Vasarija, smatrali su da je skulptura umetnička forma namenjena muškarcima jer zahteva izuzetan fizički napor. Tačan citat je bio: „Skulptura nije umetnički oblik kojim bi žene trebalo da se bave". Izvini, Vasari.
FOTO: Wikimedia
3. Elizabeta Sirani
Rođena: 1638.
Poreklo: italijansko
Forma: barokno slikarstvo
Zašto je volimo: Iako je umrla u 27. godini, Sirani je naslikala preko 200 slika, spajajući tamne pozadine sa oštrim, živim bojama i prikazima moćnih heroina. Započela je akademiju za druge umetnice. Džudi Čikago je spominje u „Svečanoj večeri", što je definitivno dobar znak.
FOTO: Earlywomenmasters
4. Edmonija Luis
Rođena: 1844.
Poreklo: afro-haitsko i afro-američko
Forma: neoklasična skulptura
Zašto je volimo: Luis, koja je rođena u Grinbušu, Njujork, počela je da uči o umetnosti tokom studija na Oberlinu, jednom od prvih fakulteta koji je primao žene i ljude druge boje kože u Sjedinjenim Državama. Ipak, tokom čitavog školovanja, trpela je diskriminaciju - tukli su je i optuživali da je otrovala kolegu iz razreda.
Nakon maturiranja, preselila se u Boston da nastavi skulpturu, gde je stvarala isključivo skulpture abolicionista i heroja Građanskog rata. Kasnije je provela većinu svoje umetničke karijere u Rimu, gde je marljivo stvarala prelepe mermerne skulpture neoklasične tradicije. Najpoznatija je po svojoj skoro 1,5 kg teškoj mermernoj skulpturi, „Smrt Kleopatre", a jasno nam je i zašto. Oblik behemota sadrži svu dramu i mekoću Mikelanđelove skulpture, a predstavlja i izvanredan ukras na glavi.
FOTO: Biography
5. Džudit Lejster
Rođena: 1609.
Poreklo: dansko
Forma: barokno slikarstvo
Zašto je volimo: Lejster, rođena u Harlermu, Holandija, prva je slikarka registrovana u Harlemskom udruženju svetog Luke. Najpoznatija je po svom „Autoportretu", čuvenom po živahnoj fluidosti u epohi tokom koje je većina slikarki bila kruta i ozbiljna. Ukoliko bi i mogla da stvara ozbiljne slike sa tom masivnom ogrlicom oko vrata, to bi bio izuzetan talenat.
FOTO: Lifeasmyth
6. Sofonisba Angisola
Rođena: 1532.
Poreklo: italijansko
Forma: slikarstvo
Zašto je volimo: Angisola, najstarija od sedmoro dece, bila je plemenitog porekla i otac ju je uveravao da će imati najbolje obrazovanje, šta god ona bude želela da uči. Očigledno je bio čovek od reči jer je Mikelanđelo postao Angisolin nezvanični mentor.
Njeno bogatstvo i status su joj otvorile mnoga vrata. Mnoge su joj mogućnosti, pak, kao umetnici uskraćene jer je bila žena. Jedan od primera je da je područje njenog slikarstva bilo ograničeno zato što se smatralo nepriličnim da jedna žena gleda gole modele, pa nije mogla da učestvuje u uživo crtanju.
FOTO: Wikipedia
7. Sveta Katarina Bolonjska
Rođena: 1413.
Poreklo: italijansko
Forma: crtanje, slikarstvo, pisanje
Zašto je volimo: Rođena kao Katarina de Vigri, Sveta Katarina je bila umetnica, časna sestra i, pogodili ste, svetica. Odrastala je učeći crtanje i druge aktivnosti, kao ćerka aristokrate, služeći kao dvorska dama, pre nego što će pristupiti manastiru.
U svojim pisanim i umetničkim radovima prisećala se i inspirisala iskustava iz manastira, u periodu promene. Iako je umrla relativno neprimećena, sada je, zbog svoje privrženosti religiji i umetnosti, poznata kao zaštitnica umetnika.
Na slici je prikazano njeno delo, „Madona i dete".
FOTO: Wikipedia.de
8. Levina Tirlink
Rođena: oko 1520.
Poreklo: flamansko
Forma: slikarstvo, minijature
Zašto je volimo: Tirlink je slikala portrete Elizabete I, mnoge u minijaturnim dimenzijama. Zapravo, Muzej Viktorije i Alberta u Londonu je proglasio Tirlink zaslužnom za prvu kolekciju minijatura. U osnovi, ona je izumela minijature, kraljevske minijature, da budemo precizniji, što je prilično zapanjujuće.
FOTO: Cengage
9. Adelajd Labil-Giar
Rođena: 1749.
Poreklo: francusko
Forma: minijature, uljane i pastelne boje
Zašto je volimo: Labil-Giar, ćerka buržoazije, primljena je na Akademiju svetog Luke sa samo 20 godina. Izvesno vreme kasnije, dokazala je da ume da bude prilično revolucionarna, učestvujuči u kampanji s namerom da Akademija ponovo otvori svoja vrata ženama. Labil-Giar je takođe spomenuta u „Svečanoj večeri" Džudi Čikago. I, dajte, pogledajte njenu kosu.
FOTO: WikimediaCommons
10. Artemisija Đentileski
Rođena: 1593.
Poreklo: italijansko
Forma: slikarstvo
Zašto je volimo: Đentileski, ćerka slikara, odrasla je stvarajući umetnička dela u očevoj radionici. Sa oko 18 godina, silovao ju je slikar koji je radio sa njenim ocem, pa je ona bila podvrgnuta dugačkom ispitivanju, poniženju, čak i mučenjem uz pomoć sprave za lomljenje palčeva. Ovo užasno iskušenje inspiriše njeno feminističko delo, praćeno moćnim, nasilnim i ujedinjenim ženama protagonistkinjama. Njena estetika je isto tako bila odvažna i jaka, izbegavala je tradicionalna dominantna shvatanja ženske slabosti (kako u karakteru, tako i u veštini). Često, njene slike predstavljaju kombinaciju seksualnosti i nasilja, poput prikazivanja Džudit kako ubija Holofernesa ili gole Kleopatre koju ujeda zmija.
FOTO: Wikipedia
IZVOR: Huffingtonpost
Milana je rekla „ne" sistemu, pravilima i stereotipima.
