Još je Anštajn u svoje vreme govorio kako su ljudi sa velikim snovima moćniji od onih sa činjenicama. Ipak i pored toga, mnogi od nas se plaše da žive svoje snove, strahujući možda kako će se jednog dana probuditi i shvatiti da su uzaludno sanjali. Zato, njihova bitka je izgubljena i pre same borbe, a mogućnost da ostvare svoje skrivene želje izgubljena. Međutim, nisu li upravo snovi oni koji nas održavaju i čine da stvari oko nas dobiju pravi i uzvišeniji smisao? Za razliku od onih koji se plaše svojih snova, postoje i oni koji svoje snove osluškuju i žive u skadu sa njima. Jedan od njih i je Slobodan Petrović - filozof, metafizičar, politikolog i umetnik u pravom smislu te reči.
Pročitajte šta je Slobodan rekao za iSerbia portal i pronađite inspiraciju.
Slobodane, moglo bi se reći da ste, na neki način, spojili nespojivo: pravo, politikologiju, metafiziku i poeziju. Kako uspevate da budete uspešni u svim, tako različitim, aspektima svog života?
Metafizika je za mene izvor, suština svega što jesam. Iz tog neiscrpnog izvora nastajale su sve ostale ljubavi. Dok sam bio student master studija, moj tadašnji mentor prof. dr Darko Marinković mi je rekao: „Slobodane, otkrićeš i stvorićeš nešto novo, samo ako uspeš da spojiš nespojivo”. Život je najlepša igra koju dobijamo na dar, zato je neophodno da se uvek detinje nestašno kroz život igramo i nastojimo da traganjem za smislom koji nas čini srećnim, dotaknemo i ostvarimo sve delove sebe.
Zbog čega ste se odlučili baš za ove oblasti? Kako pronalazite ravnotežu u svemu? Kada ste više pravnik, a manje pesnik i obrnuto?
Nisam ja klasičan pravnik, ja se bavim teorijom (filozofijom prava) i politikologijom prava, to su one, po mom mišljenju, tzv. „umetničke” strane pravne nauke. To sam izabrao, a poezija je nešto što se dobija rođenjem. Mislim da je poezija odabrala mene. Sve vreme sam jednako i pesnik i pravnik.
Koliko su filozofija i metafizika danas prisutne oko nas? Čini se da su na neki način ove oblasti potcenjene, šta mislite o tome?
Da, slažem se sa Vama, nažalost jesu potcenjene, i upravo iz tog razloga naše društvo biva sve više kulturno i obrazovno osiromašeno. U umetničkom svetu, pogotovo kod mladih stvaralaca, metafizika i filozofija ponovo, čini mi se, dobijaju pažnju, ali ipak nedovoljno. Bez razumevanja metafizike i filozofije nema društvenog progresa.
Šta pokreće Vašu kreativnost i umetničko stvaranje? Koji su to trenuci za koje znate da su oni „savršeni" za to? Možete li ih tako nazvati ili ipak stvaranje dolazi samo po sebi?
Emocije, uvek su me vodile emocije. Nisam krio suze, kao ni osmehe, kada je umetnost u pitanju, ne oslanjam se previše na razum, već uvek na ono što duša kaže. Pokreće me muzika, najčešće se muzika i emocije udruže, nekad tu metafizičku simfoniju čujem i u snu, probudim se, zapišem stihove koje čujem, pa nastavim da spavam. Zapravo, ja samo prenosim ono što moja duša oseti.
Autor ste mnogih radova, između ostalog i tri knjige poezije: „Kapija mašte", „Dok ravnica drema" i „Šapat snova". Možete li da izdvojite neku od njih kao omiljenu?
Ne mogu, sve tri, zapravo četiri, obzirom na to da je na Rimokatolički Božić 2014. godine u Sloveniji objavljen izbor iz dela sve tri moje knjige pesama na slovenačkom jeziku, svaka knjiga predstavlja put emotivnog i književnog sazrevanja. Sve ih volim, ali i na osnovu njih merim svoj umetnički razvoj.
Pored toga što se bavite filozofijom prava i pišete poeziju i prozu, zanimaju Vas i gluma i vrtlarstvo. Da li te oblasti spadaju u Vaš hobi ili možemo da očekujemo da se jednog dana oprobate i u tim oblastima?
Gluma je moj san koji budan sanjam. To nije slučajno, slučajnost ne postoji. U mom trajanju gluma je dokaz postojanja tragova prošlih života, a vrtlarstvo je moj hobi. Volim biljke. Prijatelji mi ih poklanjaju, donose iz inostranstva, ja neke sam kupujem, tako da sad već imam vrt veličine oko 1000 m² sa preko 100 vrsta biljaka iz celog sveta.
U jednom svom televizijskom gostovanju, izjavili ste da sve svoje snove pretvarate u stihove. Zahvaljujući njima, Vaše pesme će uvek biti tu kao neko podsećanje na Vaša očekivanja i želje. Postoji li nešto što do sada niste ostvarili, a što biste želeli u budućnosti?
Kad sam bio dete, svirao sam klavir, više od deset godina nisam dodirnuo dirke, mnogo sam zaboravio, voleo bih da se podsetim i obogatim svoje pijanističko umeće, a za to je potrebno vreme kojeg sve manje imam. Voleo bih da proputujem svet, a posebno Aziju i Južnu Ameriku.
Šta biste poručili mladima za kraj, posebno nama koji volimo da pišemo?
Život je igra, usudite se, probajte, igrajte se, dodirnite skriveno, otkrite tragove suštine, poput zvezdane prašine jezdite kroz vreme, ogrnuti ljubavlju, uvek umiveni osmesima.
Slobodan je zaista redak primer kako se u životu treba voditi samo čistim i iskrenim emocijama. Na njegovu pojavu i reči ne možete da ostane ravnodušni. Zbog toga, svaka nova rečenica u kojoj bih pokušala da opišem njegovu neizmernu ljubav prema životu, svetu i svemu što radi, bila bi zaista suvišna.
Slobodanov rad možete pratiti na njegovom blogu i
youtube kanalu.
Amela je veliki obožavatelj životinja i svih vidova umetnosti, iskreni i emotivni entuzijasta koji veruje da se snovi ostvaruju upornošću i konstantnim trudom
