Bitkoin - valuta budućnosti
Pixabay

Bitkoin (BTC) je digitalni novac nastao 2009. godine. Ovu kriptovalutu je pokrenula anonimna grupa programera pod pseudonimom Satoši Nakamoto i prvenstveno je predstavljao otvoreni softver (open source). Sredinom 2010. godine je Nakamoto bitkoin ostavio članovima BTC – zajednice, a za vodećeg programera imenovao Gevina Andersena. Procenjeno je da Nakamoto poseduje oko milion bitkoina, što iznosi oko 3,6 biliona dolara od septembra 2017. godine.

Kao što se nekada (a i danas) tragalo za zlatom, tako se danas traga i za bitkoinom – samo digitalno. Bitkoin je stvoren i čuvan elektronski, a nastaje u procesu zvanom „rudarenje“ (mining) koji se izvodi na standardnim računarima ili specijalizovanom hardveru. Ti računari i hardveri rešavaju niz matematičkih algoritama, a od brzine njihovog rešavanja zavisi i uspešnost rudarenja. Taj proces se obavlja kontinualno, poželjno 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Rudariti može svako, a oni koji se ozbiljno time bave, imaju i posebne prostorije u kojima se nalaze računari za rudarenje i gde bez prestanka „kopaju“ bitkoine. Dnevno se „izrudari“ odnosno napravi oko 20 miliona ovog digitalnog novca.

Pixabay
Pixabay

Bitkoin nije jedina kriptovaluta (cryptocurrency), ali je svakako prva. Na digitalnom tržištu se pored bitkoina pojavljuju i litecoin, percoin, dogecoin, ripple i drugi. Ipak, postavlja se pitanje kako nešto što nije opipljivo može da ima bilo kakvu vrednost, a odgovor je vrlo jednostavan. 

Papirni novac sam po sebi nema nikakvu vrednost, već se ona određuje na tržištu. Tako i bitkoin, samo što kod njega ne postoji inflacija s obzirom na to da je broj bitkoina ograničen (do 21 milion ) i da nastaje u ustaljenom ritmu.

Vrednost bitkoina je veća nego što se u početku mislilo, i to iz razloga što je on podeljen na još milion digitalnih delova; milioniti deo svakog bitkoina nazvan je „satoši“, po njegovom izumitelju. Kao dokaz kolika je vrednost bitkoina, govori činjenica da je 2017. godine 32 grama zlata koštalo oko 1200 dolara, dok je cena jednog bitkoina bila oko 1300 dolara; u jednom trenutku je cena bitkoina dostigla vrednost od čak 5000 dolara. Pored svega ovoga, bitkoin je ipak i dalje nestabilna valuta, pa je poželjno često pratiti njene vrednosti i cenu na internet berzi. 

Pixabay
Pixabay

Bitkoin se može koristi u gotovo svim situacijama – možete kupiti auto ili karte za pozorište, plaćati školarinu, kupiti avionsku kartu, plaćati račune u restoranima, dati određeni iznos donacijama pa čak se i kladiti u onlajn kazinima. Velike kompanije kao što su Microsoft i Dell primaju uplate u BTC-u za niz svojih proizvoda i digitalnog sadržaja. Uzimajući u obzir postojanje brojnih tržišta koja primaju samo bitkoin, neke stvari možete da kupite lakše bitkoinom nego bilo kojom drugom valutom.

Za sve ovo su vam, naravno, prethodno potrebni bitkoini. Do njih se može doći prilično jednostavno – kupovinom. Mogu se platiti kešom, kreditnim ili debitnim karticama, ili nekom drugom kriptovalutom.


Bitkoin se, kao i standardni novac, nalazi u „BTC novčaniku“. U pitanju je softver ili „onlajn novčanik“ koji se nalazi na vašem računaru, međutim, onlajn novčanici su i mete hakera, pa je često bolji izbor „mobilni novčanik“ koji je usled prevelikog skladištenja bitkoina prilično pojednostavljen.


Pixabay
Pixabay

Glavna osobina bitkoina je decentralizovanost. Vrednost bitkoina, stopa inflacije i naknade za transakciju ne mogu biti izmanipulisane od strane bilo koje osobe ili grupe. To znači da se iza bitkoina ne nalazi nijedna država, vlada ili bankarska organizacija. 

Jedna od osnovnih karakteristika je i prenosivost. S obzirom da je BTC potpuno digitalan, praktično svaka suma novca se može poneti na usb-u ili, kao što smo rekli, čuvati onlajn. 

Prednosti ove kriptovalute su usko povezane i sa njenim manama. Pošto iza prenosa bitkoina ne stoji banka, povraćaj novca u slučaju greške nije moguć pa su tako česte i prevare putem transakcija. Prema nekim procenama, oko 45% takvih transakcija završi se prevarom, a da bi se to izbeglo postoje onlajn menjačnice putem kojih je moguće konvertovati bitkoin u standardne valute. 

Digitalna stvarnost iz dana u dan napreduje, pa onda ne bi ni trebalo da nas čudi postojanje kriptovaluti. Takođe se ne može opovrgnuti i činjenica da ćemo bitkoin i druge kriptovalute u budućnosti zasigurno masovnije koristiti. Na nama je ipak i dalje da odredimo koji ćemo način plaćanja izabrati – onlajn ili tradicionalni.