FOTO: BBC
Ekonomisti su dali ime ovom fenomenu četvrta industrijska revolucija. Budući da je obeležena razvojem u digitalnim tehnologijama, fizici i biologiji, predviđa se da će promeniti svet kakav poznajemo. Da li zvuči isuviše radikalno? Pa, ukoliko se ispune predviđanja, i biće. A dešava se, kažu, u ogromnim količinama i punom brzinom.
„Na ivici smo tehnološke revolucije koja će promeniti iz korena naš način života, način na koji radimo i odnosimo se jedni prema drugima“, predviđa Klaus Švab (Klaus Schwab), autor knjige „Četrvta industrijska revolucija“, koja je objavljena ove godine. Posledice će uticati na to kakvi smo i kako se odnosimo jedni prema drugima čak i u najudaljenijim delovima sveta: revolucija će uticati na poslovno tržište, budućnost posla, nejednakost u prihodima, a njihovi poslednji trzaji uticaće na geopolitičku sigurnost i etičke odrednice.
Automatska i veoma, veoma pametna fabrika
Dakle, u čemu je ta promena i zašto neki veruju da se radi o revoluciji? „Četvrta industrijska revolucija se ne određuje skupom novonastalih tehnologija već prelaskom na nove sisteme koji su sagrađeni na infrastrukturi prethodne, digitalne revolucije“, kaže Švab, izvršni direktor Svetskog Ekonomskog Foruma i jedan od glavnih entuzijasta revolucije.
FOTO: BBC
Revolucija, nazvana i 4.0, nastavlje se na tri istorijska procesa koji su promenili svet: prvi predstavlja prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju između 1760. i 1830, drugi je doneo električnu struju i omogućio masovnu proizvodnju oko 1850. godine. Do trećeg je trebalo sačekati do sredine XX veka, do dolaska elektronike i informacionih tehnologija i telekomunikacija.
Četvrti preokret sa sobom donosi sklonost ka totalnoj automatizaciji proizvodnje - njeno ime, zapravo, proizilazi iz strateškog projekta visoke tehnologije nemačke vlade, na čijem ostvarenju rade od 2013, kako bi doveli proizvodnju do totalne nezavisnosti od čoveka. Automatizacija ide na račun sajberfizičkih sistema koji su omogućeni internetom stvari (internet of things) i cloud computing-om, odnosno oblakom.
Ono što će biti rezultat, kažu teoretičari, jeste „pametna fabrika“. Istinski pametna. Osnovni princip je taj da će firme moći da stvore sopstvene pametne mreže koje će moći same sebe da kontrolišu. Prema nekim procenama, ova revolucija bi mogla da donese 14,2 milijarde dolara svetskoj ekonomiji u sledećih petnaest godina. Četvrta revolucija mogla bi da zatvori pet miliona radnih mesta u petnaest najviše industrijski razvijenih zemalja na svetu.
Prema navodima stručnjaka, revolucija 4.0 doneće značajne promene na poljima nanotehnologije, neurotehnologije, veštačke inteligencije, biotehnologije, razvoja sistema skladištenja energije, dronova i 3D štampača.
Revolucija za koga?
Upravo u najnaprednijim zemljama će promene zaživeti najbrže, ali u isto vreme stručnjaci ističu da su ekonomije u razvoju te koje mogu izvući najviše koristi. Četvrta revolucija ima potencijal da podigne nivo globalnih prihoda i da poboljša kvalitet života čitavih populacija, saopštava Švab.
Međutim, postupak transformacije će doneti dobro samo onima koji su sposobni za inovaciju i prilagođavanje. Ipak, preduzetnici pre deluju entuzijastično nego zaplašeno veličinom izazova, dok se samo 17% boji negativnog uticaja revolucije na radnike.
Opasnosti sajbermodela
Međutim, ne gledaju svi optimistično na budućnost: ankete odražavaju zabrinutost preduzetnika zbog „tehnološkog darvinizma“, gde oni koji ne uspeju da se naviknu, neće uspeti da prežive. A ako se to dogodi punom brzinom, kao što ističu entuzijaste četvrte revolucije, posledice mogu biti mnogo gore nego one koje je izazvala treća revolucija.
„U igri tehnološkog razvitka, uvek ima gubitnika. Postoji stvaran rizik da će tehnokratska elita videti sve promene koje dolaze kao opravdanje svojih vrednosti“, kaže Elizabet Garbi, istraživač Škole za budućnost inovacija pri Udruženju Državnog univerziteta Arizone (ASU). „Budući da je nemoguće održati status quo, potrebna nam je temeljna debata o formi i ciljevima ove nove ekonomije“, ističe Dejvid Riter iz organizacije Grinpis (Greenpeace), smatrajući da mora da postoji „demokratska debata“ u pogledu tehnoloških promena.
FOTO: BBC
Sa jedne strane, ima onih koji smatraju da ne postoji četvrta revolucija: činjenica je da su promene brojne i korenite, ali termin je prvi put upotrebljen 1940, u dokumentu jednog časopisa sa Harvarda, pod nazivom „Poslednja šansa za SAD“, koji je oslikao sumornu sliku budućnosti zbog tehnološkog napretka, i njegova upotreba predstavlja „intelektualnu lenjost“, kaže Garbi.
Drugi, oni praktičniji, upozoravaju da će četvrta revolucija samo povećati nejednakost u prihodima i doneti sa sobom čitav skup dilema vezanih za geopolitičku sigurnost.
„Entuzijazam je opravdan, ove tehnologije predstavljaju začuđujući napredak. Ali entuzijazam nije izgovor za naivnost, a istorija je prepuna primera kako je tehnologija prevazišla društvene, etičke i političke okvire koji su nam neophodni kako bismo je upotrebili na pravi način“, zaključuje Garbi.
IZVOR: BBC