Da li introverzija ometa našu karijeru?

Esktroverzija i introverzija se u psihologiji kvalifikuju kao crte ličnosti, koje, sudeći prema savremenim istraživanjima, imaju svoju biološku osnovu. Shodno dominaciji određenih osobina možemo govoriti o ekstrovertnim, introvertnim i ambivertnim tipovima ličnosti (premda ne i o krajnostima!).

Razlika između između ekstrovertnih i introvertnih, kao dva suprostavljena tipa, ogleda se u ličnim preferencijama i sledstveno, u ponašanju i životnim navikama. Ekstroverti prirodno lako uspostavljaju komunikaciju i generalno nemaju problema sa privlačenjem pažnje. Sa druge strane, introverti se ređe samoinicijativno ističu, a mnoštvo svakodnevnih komunikacija za njih obično predstavlja iscrpljuću aktivnost.

S obzirom na činjenicu da traženje posla i napredovanje u karijeri zahteva mrežu kontakata, veštine komunikacije i neku vrstu samoreklame, čini se da ekstroverti u startu u prednosti nad introvertima. Ono što je njima prirodno, introvertima je naporno. Da bi ostvarili svoje ambicije, i da bi njihove sposobnosti došle do izražaja, introverti su primorani da postupaju protivno svojim preferencijama. "Zakoni" karijernog napretka, po svemu sudeći, nisu na njihovoj strani.

Ako svet karijere, generalno, nije naklonjen introvertima, znači li to da su uspeh i visoke pozicije rezervisani samo za ekstroverte? Da li u „ringu“ sa glasnijim ektrovertima jedan introvert nužno „gubi meč“? Primeri mnogih poznatih, a introvernih ličnosti jasno pokazuju da ovo ne mora biti slučaj.

Na listama uspešnih introverata nisu istaknuti jedino naučnici poput Alberta Anštajna, i našeg Nikole Tesle, i pisci, poput Dž.K. Rouling, za čija  zanimanja se i može reći da „idu“ uz povučeniji stil života. Suprotno očekivanju, na listama se takođe nalaze i mnogi glumci, muzičke zvezde i političari (Meril Strip, Ema Votson, Kristina Agilera, Abraham Linkoln i Hilari Klinton su tek jedni od njih).

Uspeh u karijeri, kako izgleda, ne dostižu samo ekstroverti, a jedan od razloga leži u činjenici da introverzija nije nužno udružena sa socijalnom anksioznošću. Ukoliko to nije slučaj, introvert može da razvije fantastične komunikacione veštine, prilagođavajući se nešto drugačijem stilu života. Ukoliko jeste, socijalna anksioznost predstavlja drugi, iako ne nerešiv problem.

Da bi postigli uspeh u karijeri, introverti možda jedino moraju više da se potrude. Ovo, pre svega, podrazumeva razumevanje i prihvatanje činjenice da poslovni svet zahteva neželjene komunikacije i preuzimanje vlastite inicijative.

Razvijanje veština komunikacije sa različitim tipovima ljudi može se postići vežbom i takozvanim „bacanjem u vatru“. U tom pogledu različite vrste angažovanja, volontiranja i prakse, mogu pomoći mladom introvertu pre i početka karijere.

Mnoge slične i konkretnije savete moguće je pronaći u bogatoj literturi o introverziji. Takvi su, na primer, priručnik „Introvert Power“, autorke Lori Helgo, koji pomaže itrovertima da bolje razumeju sopstvenu prirodu i deluju u skladu sa istom, i „The Successful Introvert“, u kojem Vendi Gelberg svog (introvertnog) čitaoca postupno vodi kroz različite korake traženja posla.

Iako svet biznisa sa svojim zakonima više odgovara „glasnijima“, čini se da situacija nije toliko crna ni za one „rezervisane“. Introverzija nije nikakva ultimativna presuda uspeha u karijeri, premda  može da ometa na putu do istog.

Izvor: Inc.