Oaza novih mogućnosti nalazi se u samom srcu Beograda i nemojte misliti da njegov naziv aludira na to da treba da ga preskočite - SKIP centar (srpsko-korejski informatički pristupni centar) je mesto koje može samo da vas privuče svojim kvalitetnim, a besplatnim programom.
Nedavno smo bili njegovi gosti, a srdačno nas je primila Dara Gravara Stojanović, rukovodilac SKIP centra, sa kojom smo razgovarali o samoj ideji nastanka ovakvog mesta, njegovom programu, odnosu Srbije i Južne Koreje itd.
Daro, otkud uopšte ideja da se ostvari saradnja sa Južnom Korejom na ovaj način?
SKIP centar je otvoren u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Sa potpisivanjem memoranduma o saradnji još 2017. godine, započeli smo divan odnos sa Vladom Koreje. Njima je cilj da na ovom mestu prevaziđemo taj digitalni jaz koji trenutno postoji u Srbiji. U pregovorima smo da se ovakav centar otvori i u Nišu.
To je neka vrsta njihove franšize – Južna Koreja ima ovakav koncept centra u preko 50 zemalja širom sveta. Apliciranjem na njihov konkurs, navedete koliki je i kakav prostor, oni dođu i pogledaju. Ovaj prostor nije izgledao zavidno, ali je Vlada Koreje uložila novac, donela opremu, kupila nameštaj itd. Prošle godine smo proglašeni za najbolji centar u svetu, od tih 50 i kusur, a do sada od otvaranja (decembar 2017. godine) imali skoro 20 000 polaznika i preko 800 obuka, treninga, konferencija, što za državne službenike, što za građane.
Po čemu se SKIP centar izdvaja u odnosu na druge poslovne prostore?
Ono što je specifično za ovaj centar je to što je sve potpuno besplatno. Mi ne naplaćujemo prostor, korišćenje opreme, obuke, ali isto tako nevladine organizacije, kompanije i ostali koji dolaze ne smeju nikome ništa da naplate, ali mogu besplatno da koriste naš prostor.
Šta se trenutno odvija u centru?
Reč je o projektu, za koji smo drugu godinu zaredom, aplicirali i dobili preko Vlade Republike Koreje. Ovaj prostor im odgovara jer imaju gde, tj. na čemu da rade. Trenutno su gosti SKIP centra tri grupe: prva grupa drži obuke programiranja, druga radi na razvoju blokčejn (blockchain) tehnologije u državnoj upravi, odnosno njene primene i treća radi na izradi mobilne aplikacije Ministarstva državne uprave.
Obuke programiranja su otvorene za građane. Kakav je odziv?
S obzirom na našu ekonomsku situaciju, našim ljudima je svaki vid besplatnog obrazovanja važan. Npr. za dan i po od otvaranja prijava smo popunili kapacitete za školu programiranja, u okviru koje su se ove godine, kao i prošle, održavali časovi Veb (Web) i Pajton (Python) programiranja. To samo pokazuje zainteresovanost građana, pogotovo mladih, jer to vide kao ulaznicu za neke buduće poslove, koje će obavljati u IT kompanijama.
Da li obuke drže samo Korejci? Kako se odlučuju za dolazak u našu zemlju?
Da. Prilikom apliciranja, mi tačno navedemo šta želimo, a procedura je sledeća: prijavljuju se ekipe i ko osvoji najviše poena (tj. najviše je stručan u određenoj oblasti), njima se dodeljuju zemlje u koje odlaze da drže predavanja.
Ove godine Srbija nije bila na prvom spisku odabranih zemalja koje posećuju, a na pitanje zbog čega je to tako, rekli su da su zbog prevelike zainteresovanosti u našoj zemlji, odlučili da prvo posete one u kojima su manje traženi, a tek kasnije dođu ovde.
Da li to znači da su njihove reakcije na Srbiju pozitivne? Sa kakvim utiscima se vrate kući?
Pre svega, budu vrlo iznenađeni. Dopada im se i iznenađuje ih ljubaznost naših građana i to što smo uvek spremni da pomognemo. Veoma ih interesuje naša istorija. Baš je poslednja grupa naglasila kako će otići u Muzej Nikole Tesle, makar ništa drugo ne videla u Beogradu. To im je, prilikom apliciranja, bio jedan od ciljeva, jer je to blisko njihovoj struci.
Interesantno je bilo što nisu želeli da jedu viljuškama, pa smo išli po gradu da kupimo štapiće za jelo. Prošle godine nisu želeli da odu iz Srbije, čak su neki tražili i da produže stažiranje narednih 6 meseci ili godinu dana. Nadam se da ćemo takav program uspeti da organizujemo u budućnosti.
Da li građani koji prisustvuju obukama moraju da imaju neko predznanje iz IT oblasti?
Ne. Često dolaze sa nekim predznanjem, ali je rečeno da ono nije potrebno, jer kolege iz Koreje čitavu priču kreću od nule. Obuka traje mesec dana, a potreban nam je basic nivo da od njega počeno, pa onda jedno po jedno – ako se ispostavi da možemo i na neke više nivoe, to ćemo i uraditi.
Osim IT obuka, da li postoji još neki program u vezi sa korejskom kulturom?
Da. Pošto je svakome važno da na što bolji način predstavi svoju zemlju, tako je i njima važno da šire svoju kulturu. Pored ovih časova, imamo i kurs na kome kolege iz Koreje npr. uče polaznike kako da pišu Hangul, korejsko pismo, onda da spremaju korejske poslastice, zajedno sa njima prave tradicionalne maske, koje su se nekada nosile u Koreji itd.
S obzirom na različitost naših dveju kultura, kako naši ljudi reaguju na takav program i ono što im Korejci prenose?
Fenomenalno reaguju. Nedavno smo pravili korejske tradicionalne lepeze, sa njihovim ornamentima. Ovaj kurs će trajati do kraja meseca, a nadamo se da će ga biti i sledeće godine.
Da li postoji mogućnost da se neko priključi SKIP centru, npr. volonterski?
Moguće je. Konkretno, imamo lepu saradnju sa studentima Filološkog fakulteta, koji nam prevode vesti za sajt. Mi smo jedini od svih tih centara, koji ima sajt sa svim vestima na maternjem, engleskom, ali i korejskom jeziku.
Ipak, nije lako pronaći mesto gde se može učiti korejski jezik u Beogradu. Imate li preporuku?
Mi smo imali kurs korejskog, a trenutno smo u pregovorima sa profesorkom tog jezika, koja 15 godina živi u Beogradu, da od septembra ponovo počnemo. Časovi su jednom nedeljno po sat i po vremena, tokom tri meseca. Ako sve ostane po planu, krećemo od jeseni.
Iako je centar mlad, mnogo ljudi učestvuje u vašim programima. Da li je njihov motiv ljubav prema kulturi Koreje, IT tehnologijama, ili nečem trećem?
Pre svega, motiv je potreba ljudi da nađu posao. Nije im bitan ni sertifikat, već polazno znanje koje ih usmerava dalje. Prošle godine je oko 30 ljudi pronašlo posao nakon obuke. Ako samo jedan čovek bude imao koristi od ovog centra, ja sam svoju misiju ispunila. Međutim, pokazalo se da nije samo jedan, već skoro 20 000 ljudi, što je zaista motiv za dalji rad.
Kada smo kod daljeg rada, šta nas sve očekuje u SKIP centru u narednom periodu?
Do kraja godine smo skoro popunjeni raznim obukama. SKIP centar se pokazao kao veoma praktičan, ne samo za građane, već i za sve državne organe, tako da se ovde održavaju brojne obuke za skoro sva ministarstva, ali i rad na digitalizaciji i obučavanju inspekcije u Srbiji.
Osim potencijalnog kursa jezika, u planu nam je besplatna obuka programiranja. Pored negovanja odnosa sa Korejom i njihove kulture, cilj nam je da fokus stavimo, prvenstveno, na IT obuke. Svašta nas očekuje.