Fenomen gubljenja jezika, u engleskom poznat kao language attrition podrazumeva problem koji se često javlja u svetu u kojem su migracije uobičajene pojave. Naime, sve je više ljudi koji, nakon što određeno vreme žive u inostranstvu, gube poverenje u sopstveno znanje maternjeg jezika. Ovo podrazumeva nemogućnost da se adekvatne reči po potrebi prizovu u sećanje, česte pauze u govoru i mešanje vokabulara i jezičkih pravila sa jezikom čija upotreba trenutno dominira.
Idealni uslovi za ovu pojavu su, pre svega, izolacija od maternjeg jezika, kao i prisvajanje i veliko korišćenje stranog jezika u svakodnevnom životu. Ona se, takođe, može javiti i u znatno blažim uslovima. Veruje se da veliki broj bilingvalnih osoba u toku života doživi ovakvu vrstu pometnje, makar i sa manjim intenzitetom.
Gubljenje jezika najviše zahvata dve vrste ljudi: imigrante i ljude koji su jezik naučili van zajednice u kojoj se on govori. Iako se druga kategorija automatski odnosi na decu imigranata, proširuje se i na ljude koji su još u ranom detinjstvu neki strani jezik, na primer putem televizije, naučili i podigli na nivo znanja prvog jezika.
Ono što ćete čuti od svakog poznavaoca stranog jezika jeste to da jezik, kao i sobna biljka, traži stalnu ili bar povremenu pažnju i održavanje. Kod maternjeg jezika ili jezika koji podjednako dobro poznajemo, javlja se osećaj lažne sigurnusti da negovanje nije potrebno. Zaboravljanje ovako kapitalnog dela odgajanja deluje nam potpuno nemoguće - a upravo tu grešimo.
Monika Šmit, poreklom Nemica, a lingvista po zanimanju, godinama se bavi dubinskim istraživanjem fenomena gubljenja jezika. Ona je, između ostalog, i neko ko o tome može da govori iz prve ruke, računajući da već preko dvadeset godina živi daleko od svoje zemlje porekla.
„Provesti bilo koje vreme u stranom kontekstu, makar to bilo i svega nekoliko meseci, nama iseljenicima stvara osećaj ribe na suvom. /.../ Možemo da preživimo, da, ali pokreti koji su inače prirodni, glatki i efikasni postaju veliki napori. Mašemo, meškoljimo se i kotrljamo se, dok se osećamo i delujemo pomalo smešno.“
Borba dva jezika u mozgu može delovati kao bezazlena stvar, ali ozbiljan problem se javlja kada želimo da se vratimo iz inostranstva i potražimo posao na domaćem tržištu rada. Poznavanje i vešto korišćenje jezika nesvesno vezujemo za inteligenciju, socijalni status i razne druge faktore. Motivaciono pismo sa pravopisnim greškama, zamuckivanje i mešanje padeža na intervjuu za posao mogu vas vrlo lako koštati željenog zaposlenja.
Kako bi se ovako nešto izbeglo, postoji nekoliko trikova za brže vraćanje u formu. Greške se, barem u pisanoj komunikaciji, mogu vrlo lako izbeći, te je najbolje je da sva dokumenta i materijal za prijavu na proveru pošaljete nekom kome je to maternji jezik, a pritom i dalje živi u vašoj zemlji.
Osim toga, korisno je da se sami pripremate za usmeni intervju i da naglas prođete sva pitanja i odgovore sa kojima se možete susresti u takvoj situaciji. Učinak bi bio još bolji ako biste sa porodicom ili prijateljima koji govore vaš jezik organizovali probni intervju, jer se tako dodatno podstiču veštine komunikacije. A da biste bili sigurni da dobro vladate stručnim terminima iz vaše branše, izvucite ih sve na jedan papir i učestalo ih upotrebljavajte pre razgovora za posao.
Iako su simptomi gubljenja jezika skoro identični onima koji se doživljavaju kod demencije, bilingvisti nemaju razloga za preveliku brigu. Za razliku od demencije, ovaj fenomen nije neurološke prirode i može se potpuno iskoreniti nakon svega nekoliko nedelja u domaćem okruženju.
Izvor: The Conversation
