Internet je mreža laži - ali tu su činjenice

Foto: Jtwoo

Prevela: Mirjana Dragović

Internet obiluje urbanim mitovima, prevarama i političarima koji izmišljaju svoje „činjenice”. Evo pomoći.

Svi smo čuli za leminge, zar ne? Ovi sićušni arktički glodari ponekad počine masovno samoubistvo tako što se bacaju sa litice. Zašto to radite, o, vi medena pufnasta stvorenja? Zašto?

Odgovor je: Ne rade to. Samoubistva leminga su mit, zabluda, laž.

Ovo lažno uverenje je nastalo jer su samoubistva leminga inscenirana za potrebe snimanja „Diznijevog” dokumentarca iz 1958. godine, pod nazivom „Bela divljina”. (Režiseri su leminge otpremili u Kanadu i jurili ih tako da su padali sa litice).

Teško je znati šta je istina a šta nije - tako je oduvek bilo. Prevare, glasine, urbani mitovi, teorije zavere, politički spin i propaganda su prisutni već čitav milenijum.

Internet je ovaj problem istovremeno i poboljšao i pogoršao. Poboljšao ga je zato što možemo da proverimo da li je nešto istina. Na primer, ako na Guglu ukucate „samoubistvo leminga”, naići ćete na priče o prevari. Pogoršao ga je zato što se laži brže šire na društvenim mrežama i van njih.

U poslednjih nekoliko meseci provera činjenica (kojom su se u prošlosti zamarali samo novinari) postala je centralna u političkom diskursu. „Provera činjenica” je prvi put pomenuta u raspravama o ulozi posrednika u predsedničkim političkim debatama, a često se pominje za vreme samih debata.

Pre interneta činjenice su se proveravale uglavnom pre objave neke vesti. Ljudi kojima su činjenice bile važne pretplaćivali su se na pouzdane novine i časopise. Urednici, a ponekad i ljudi koji su bili posvećeni proveri činjenica identifikovali su i istraživali svaku tvrdnju.

To je bilo sve što je trebalo da se uradi: odabere se ugledan izvor vesti (poput vesti koju sada čitate).

Truth_or_Lies.jpg

Foto: ACNIBO

Problem je u tome što zbog društvenih medija gubimo kontrolu nad izvorima informacija kojima smo izloženi. Vidimo sve što podele ljudi koje pratimo, a oni dele priče svojih pratilaca i tako u krug.

Tehnologija je izazvala ovaj problem. Da li tehnologija može i da ga reši?

Algoritam daje, algoritam uzima

Gugl je ove sedmice dodao opciju „provera činjenica” za rezultate pretrage. Time upućuje na članak koji je dizajniran da pruži preciznu proveru činjenica koje se odnose na pretragu. Pojavljuje se u proširenom prikazu vesti na „Gugl vestima” za korisnike Americi i Engleskoj, ali i u aplikacijama „Gugl vesti i vreme” na iOS i Android operativnim sistemima.

Rezultati koji se dobijaju „Proverom činjenica” pridružuju se „Vikipediji”, „Lokalnom izvoru” i „Mišljenju”.

Kad smo već kod mišljenja, kako Gugl određuje koje činjenice bi trebalo proveriti?

Kompanija prvo traži oznaku schema.org ClaimReview, koja u kodu veb stranice tačno određuje koje će se činjenice proveriti. Zatim koristi mnoštvo ostalih signala kako bi, po Guglovim algoritmima, istakla članak koji je najpouzdaniji a tiče se pretrage.

Lepo!

U međuvremenu, u Fejsbuku dešava se upravo suprotno. Nakon što je jedan politički aktivista iskritikovao njihovo uredništvo zbog pristrasnosti u odabiru aktuelnih tema, Fejsbuk je krajem avgusta otpustio urednike i zamenio ih algoritmima.

Nažalost, ovim algoritmima je teško da razaznaju koje su priče tačne a koje nisu. „Intersekt” (The Intersect) je navodno sproveo niz eksperimenata i otkrio da je Fejsbuk objavio nekoliko lažnih priča ili prevara u odeljku za aktuelnosti.

Fejsbuk algoritmi zapravo biraju prevare i namerno ih dele sa milionima korisnika. Nažalost, ljudima ne treba pomoć algoritama - laži mogu da šire i bez njih.

EU%20OM.gif

Sve za posećenost

Jeste li čuli za Rejčel Bruson? Postala je tema niza članaka na sajtu za žene xoJane. Ona podržava Hilari Klinton a zaljubila se u Toda koji podržava Donalda Trampa. U početku su njihova politička neslaganja rasplamsavala njihovu vezu te su se venčali. Međutim, nakon nekog vremena su se razišli i Rejčel je objavila članak na sajtu xoJane pod nazivom „Tramp uništava moj brak”.

Sjajna priča, zar ne? Iz sajta za onlajn vesti, Fusion, mislili su da jeste, te su intervjuisali ovaj par. Isto su učinili i iz emisije Nightline televizije ABC.

Nažalost, to se nikada nije desilo i Rejčel Bruson zapravo ne postoji. To je bio marketinški trik kako bi ljudi masovno ulazili na sajt Review Weekly koji više nije u funkciji. Čak su unajmili glumce koji su igrali Rejčel i Toda.

Ovo je primer prevare, fikcija prikazana kao stvarnost a zasnovana na ubeđenju da razuzdana javnost koja je opsednuta tračevima i rijaliti programima mora da veruje u dramu kako bi ostali zaintrigirani.

Pre nego što su iz Jezebela, bloga koji se bavi istraživačkim novinarstvom otkrili prevaru, činjenice nisu mogle da se provere, nije se moglo zasigurno znati da li je priča tačna, delimično tačna ili u potpunosti lažna.

bigstock_d_small_people_all_is_well_43135318.jpg

Foto: Staticx-tuner

Kako da budete informisani građanin?

Zahvaljujući društvenim mrežama i činjenici da nas izlažu nepouzdanim sadržajima, uglavnom je na nama da otkrijemo šta je istina a šta nije.
Svi sajtovi na kojima se može proveriti istinitost činjenica su dobri. Kada se više sajtova složi - kada među ovim sajtovima postoji saglasnost u vezi sa određenom činjenicom - možete se pouzdati u tu saglasnost.

Neki od boljih sajtova za proveru činjenica su: Emergent, On The Issues, Factcheck.org, Snopes, Politifact, About.com, Truth or Fiction i Hoax Slayer.

Najbolje bi bilo da se ovi sajtovi unaprede u aktivne izvore.

Preporučljivo je da dobro istražite vaše omiljene sajtove za proveru činjenica, kao da su blogovi ili sajtovi sa vestima. Oni su sjajni izvori informacija jer su obično jasni i kontroverzne informacije predstavljaju na sistematski i razumljiv način.

Takođe, na Tviteru zapratite neke od ovih sajtova ili ih dodajte u svoj pretraživač kako biste čuli činjenice pre laži.

Nemojte da budete poput lažnih „Diznijevih” leminga i da skačete u ponor laži zajedno sa onima koji veruju svemu što pročitaju na internetu. Ne živimo u postfaktičkom svetu. Činjenice zaista postoje.

I to je činjenica.


Izvor: IT News


Mirjana je veliki filmofil, večiti optimista i veruje da je smeh najbolji lek.