Kako da „NE“ zvuči kao „DA“

FOTO: Freerangestock

Većina nas je u određenom trenutku života morala da se suoči sa zahtevima koje nije imala hrabrosti da odbije, a bili su protiv naših principa.Svi smo doživeli situacije u kojima je bilo teško reći „ne“, kada nam je neko od autoriteta naredio nešto za šta smo znali da bi trebalo da odbijemo, ili kada smo se osećali dužnim da ispunimo teško ostvarivu uslugu porodici ili prijateljima.

Ovim problemom bavio se pre više godina u svom čuvenom eksperimentu i psiholog Stenli Milgram sa Univerziteta Jejl (SAD).Cilj testa bio je da se izmeri spremnost učesnika da poslušaju naređenja autoriteta, čak i kada bi došli u sukob sa sopstvenom savešću. Milgram je jednoj grupi studenata naredio da primeni elektrošokove na drugu grupu studenata, u drugoj sali, svaki put kada bi ovi pogrešno odgovorili na određena pitanja. Jačina struje se postepeno povećavala uprkos bolnim kricima ispitanika (krici su bili simulirani, što prva grupa nije znala). Većina onih koji su izvršavali naređenja nije mogla da odbije Milgrama ni kada bi im naredio da povećaju jačinu struje do nivoa koji bi mogao da ubije čoveka.

Iako se većina ljudi sigurno neće naći na ovako drastičnom testu, teškoća da se kaže „ne“ u svakodnevnim situacijama mnogima i dalje stvara stres. Ovo dokazuje i kontinuirani uspeh knjige „Osećam se krivim kada kažem ne“ (When I Say No, I Feel Guilty) Manuela Dž. Smita, kliničkog psihologa sa Univerziteta Kalifornija (SAD).

Sve ovo je znak da postoji veliki broj osoba koje još uvek treba da nauče pouzdane tehnike za jačanje sopstvenog identiteta kako bi im bilo lakše da kažu „ne“ bez osećanja krivice. Još je Frojd u svojoj knjizi „Tumačenje snova“ naveo da ono što je podsvesno ne poznaje koncept negiranja. Podsvest je impulsivna, traži odmah zadovoljenje i slobodu. Shodno tome, sposobnost da odbijemo nešto, prema Frojdu, mora da pripada drugom delu uma, zbog čega je i tako teško svesno reći „ne“.

pokazati_ne_12_2016.jpg

FOTO: Freedigitalphotos

Međutim, odbijanje nečega je pravo koje svi mi imamo, a u isto vreme, to je sposobnost koju je neophodno da naučimo u praksi. Reći „ne“ je reafirmacija ličnosti i sopstvenog identiteta: „Sve velike ličnosti su, umesto „da“, rekle „ne“ kada bi dobile predlog koji nije odgovarao njihovim etičkim principima, idealima ili njihovom ličnom razvoju“, smatra se da je to rekao filozof Spinoza. Prema rečima psihologa Tomasa Navara, ako ne znamo da odbijemo nešto što ne želimo da uradimo, osećaćemo se neprijatno u mnogim situacijama, a kao posledicu toga, radićemo stvari protiv naše volje i osećaćemo se slabima što smo popustili željama drugih, i što smo doveli sebe u rizik da budemo izmanipulisani ili ucenjeni.

Da bi se „zaštitili“ od ove slabosti, od suštinskog je značaja da analiziramo osećanja koja nas pokreću da uvek ispunjavamo drugima zahteve ili usluge: strah da će drugi prestati da nas vole ili da će se naljutiti na nas, osećaj krivice, pomisao da smo sebični ili loši, da ćemo nekoga razočarati ili da ćemo odbijanjem dovesti do konflikta. Ako smo u stanju da prevaziđemo ove strahove i izrazimo negodovanje, osećaćemo se vrednijim, što će ojačati našu ličnost.

Postavljanjem ograničenja na zahteve drugih, olakšavamo sebi život. Prvi korak je da shvatimo da postoji velika razlika između želje da pomognemo kada to i ne moramo, i kada to i možemo, jer jasno je da ne možemo uvek udovoljiti svima.

PP%20GIF.gif


Kako da nešto odbijete na lep način

Kada treba da kažemo „ne“, najbolje je da ne dajemo previše objašnjenja, jer čineći tako, može da izgleda kao da pravimo izgovore. Pored toga, najubedljiva taktika je da imamo alternativu za naše odbijanje, koja se bazira na frazi „Ne mogu, ali...“, kako nam predlaže Adam Grant, profesor Vorton poslovne škole (SAD):

1. „Ne mogu da ti obavim to sada, ali je vrlo moguće da ću moći sutra“.

2. „Ne mogu da ti pomognem oko toga, ali mogu da ti pomognem oko nečega drugog, ako želiš“.

3. „Žao mi je, ali već imam obaveze“.


IZVOR: EL PAÍS