Kako produženi vikend može da spasi svet?

FOTO: Mocking Time

Ko ne voli neradne dane? Možete provesti više vremena sa svojom porodicom, možete da otputujete negde, da se odmorite od posla... Zamislite kada biste umesto nekoliko neradnih dana tokom cele godine imali tri dana vikenda svake nedelje. Ovo nije samo dobra ideja što se tiče zabave. Dodatni dan može biti dobar način da se iz korena promeni životna sredina i ekonomija.

Prema mišljenjima ekonomista Dejvida Rosnika i Marka Vajsbrota, smanjenje radnih sati može dovesti do smanjenja potrošnje energije. Kada bi Amerikanci, kao i Evropljani, radili 40 sati nedeljno, u Sjedinjenim Američkim Državama bi došlo do smanjenja potrošnje energije od 20%, kao i do manjeg oslobađanja ugljenika. Kada bi se radilo samo četiri dana nedeljno, smanjile bi se i velike količine oslobađanja ugljenika koje nastaju pri vožnji od kuće do posla.

U vremenu u kojem je neophodno izvršiti prekidanje masovnog oslobađanja štetnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, uvođenje trodnevnog vikenda može biti najlakši i najotmeniji način da se ekonomija učini prijateljem životne sredine.

Slučaj u Juti

Ova ideja je već sprovedena u delo. U Sjedinjenim Američkim Državama, u državi Juta je 2007. godine izmenjen koncept radne nedelje. Povećan je broj radnih sati od ponedeljka do četvrtka kako se petkom ne bi radilo. Za prvih 10 meseci otkada je ova ideja sprovedena u delo, država je uštedela 1,8 miliona dolara na troškovima energije. Manje radnih dana znači manje potrošnje struje u kancelarijama, manje rada klima uređaja, kao i manje korišćenja računara i ostale opreme.

93205979_dd4ae131_f494_420c_8122_c51e75a8af5d.jpg

FOTO: BBC

Hiljade ljudi zaposlenih u javnom sektoru dobili su priliku da ostanu kod kuće jedan dodatni dan u nedelji. Zajedno sa smanjenjem oslobađanja gasova koji stvaraju efekat staklene bašte do koga dolazi u putu od kuće do posla, država je procenila uštedu od 12.000 tona ugljen-dioksida godišnje. Uprkos ovim prednostima, vlada države Juta je 2011. godine morala da obustavi ovu ideju zbog žalbi stanovnika koji nisu imali pristup javnim službama petkom.

Da bi se ovakve zamisli ostvarile, naša očekivanja u vezi sa petkom se moraju promeniti. Treba gledati na petak kao na prvi dan vikenda, a ne kao na još jedan radni dan u nedelji na koji ne radite. Slučaj u Juti pokazuje da bi primena ove ideje u celoj zemlji donela velike napretke u ekonomiji koja bi bila manje štetna po životnu sredinu. Manje radnih dana u nedelji može doneti još prednosti, kao što su ostvarenje bolje ravnoteže između poslovnog i privatnog života, poboljšanje psihičkog i fizičkog zdravlja.

Slučaj u Švedskoj

„Kada pogledamo način na koji živimo, stres koji ljudi proživljavaju, pritisak kojem su izloženi zbog vremena i odsustvovanja sa posla zbog bolesti i psihičkog zdravlja, jasno se vidi da postoji ozbiljan problem“, ističe Džon Ešton, nekadašnji predsednik Fakulteta za javno zdravlje u Ujedinjenom Kraljevstvu.

top_5_ways_stress_affects_digestive_health_and_w.jpg

FOTO: Fair Lady Health

Trodnevni vikend bi nam omogućio više vremena za društvene aktivnosti, čuvanje dece i starijih osoba, kao i za aktivniju ulogu u zajednici. U Švedskoj je 2015. godine sprovedeno više eksperimenata vezanih za smanjenje radnih sati, a rezultati su manje odlaska na bolovanje i povećanje produktivnosti. Ako se umesto na povećanje ekonomske efikasnosti usredsredimo na povećanje slobodnog vremena i smanjenje potrošnje energije, umesto poboljšanja produktivnosti, poboljšaće se svet i životna sredina. Naravno, treba se zapitati se da li smo sposobni za ovakvu promenu.

Postoje ozbiljni ekonomski i tehnološki razlozi zbog kojih bi vlade, političke stranke i društveni pokreti započeli promovisanje vikenda koji bi trajao tri dana. Nedavno je Dejvid Greber, antropolog sa Londonske ekonomske škole, izneo svoju teoriju o tome kako su mnogi sadašnji poslovi zapravo nepotrebni. Greber smatra da je predviđanje ekonomiste Džona Mejnarda Kejnsa iz 1930. godine o tome kako će na kraju 20. veka ljudi raditi samo 15 sati nedeljno zahvaljujući tehnološkim dostignućima, trebalo da se obistini, ali nije.

Prisustvo ili produktivnost

Ekonomisti su svesni da mnogi radnici provode više sati na radnom mestu nego što bi trebalo, ali da ne mogu da izađu ranije zato što moraju da budu „prisutni“ u kancelariji. Kako duži radni sati ne doprinose produktivnosti, trebalo bi skratiti radnu nedelju i tako spasiti planetu, kao i nas same.

Na duže staze, predviđa se novi talas robotizacije radnih mesta. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, napredni sistemi robotike u narednim decenijama zameniće 47% sadašnjih radnih mesta u Sjedinjenim Američkim Državama, a 54% u Evropi. U ovakvim okolnostima u kojima će biti mnogo manje posla, uvođenje trodnevnog vikenda biće od presudne važnosti za život pod promenljivim ekonomskim uslovima.

candidate_136224_2013_06_26_10_47_09_jpeg.jpg

FOTO: Career Addict

Kako Aleks Vilijams i Nik Srnček navode u svojoj knjizi „Stvaranje buducnosti: postkapitalizam i svet bez posla“ (Inventing the Future: Postcapitalism and World Without Work), automatizacija nam nudi veoma drugačiju viziju poslovnog sveta. Automatizacija će učiniti da proces proizvodnje bude efikasniji, da se koristi manje energije i manje ljudske radne snage, sve dok na kraju ne budemo oslobođeni rada. Da li će automatizacija doneti korist, bez izazivanja drastičnog osećaja izmeštenosti u društvu, zavisi od načina postupanja. Ovo podrazumeva da će radna nedelja biti skraćena zarad produženog vikenda, sa osnovnom platom koja će svuda biti ista. Ipak, ništa od ovoga se ne može desiti preko noći!


IZVOR: BBC