FOTO: Pixabay
Klimnemo glavom vrlo uverljivo, stegnemo ruku, dogovorimo se. Kada zapravo počne rad, a nešto nam ne odgovara, počinjemo i mi, ali sa kukanjem. Organizacija je loša, nema dovoljno novca, ili ljudi, ili opreme, ide se ka pogrešnom cilju, niko ništa ne radi… To se nastavlja na otaljavanje koje nam nimalo ne pada teško. Zato što imamo jake razloge – zašto bismo bili ludi pa se cimali, ako je sve to toliko loše?
Mnogima se često dešava da prihvataju obaveze, a onda pronalaze vrlo zgodne izgovore da otaljaju svoj deo pogodbe. I profesionalan i privatan život pate od ove boljke. Zašto bih jurila prosek na fakultetu ako me sutra niko neće zaposliti? Zašto bih volontirala kada sama ne mogu da promenim ništa? Zašto bih posvetila sebe i svoje vreme nekim osobama kad mogu sutra da mi okrenu leđa?
Zašto sam uopšte pristala na ovo?
Još bi se takvo ponašanje i moglo tolerisati kada bismo bili iskreni prema sebi i jednostavno prestali da radimo to što nam toliko ne prija, ili bar priznali da se bojimo poraza. Ovo se retko dešava. Najčešće nastavljamo uprkos svemu, ali uz gunđanje i žaljenje, kao da nemamo drugi izbor, kao da taj poduhvat uopšte nije vredan nas i naših veličanstvenih sposobnosti. Koje uopšte nismo ni iskoristili jer smo bili prezauzeti kritikovanjem svih ostalih faktora.
Možda je u pitanju perfekcionizam. Kao kada pokvarite dijetu ogromnom pljeskavicom pa se osećate glupo da nastavite da kljucate salatu posle toga. Ipak, čini mi se da daleko češće u pitanju lenjost i nedostatak samopouzdanja da preuzmemo odgovornost. Hrabro je prihvatiti novi posao, projekat, vezu, ali samo kada se to uradi do kraja. Ne odradi. Ne sa minimumom energije. Ne pod pritiskom, već sa voljom. Ne postoje dobri i loši trenuci u životu, oni su takvi kakvim ih napravimo svojim stavom.
Trenutak kada ne ide apsolutno po vašem nije trenutak da zakočite, već da zapnete još više ili pošteno odustanete. Budite fer prema ljudima kojih se to tiče i kojima je stalo. Linija manjeg otpora je toliko zavodljiva, ali na kraju vodi u bezvoljnost i tromost. Kao kada se tokom celog odmora izležavate, i onda se vratite kući još umorniji.
Pokrenite se!
Izgurajte do kraja. Od velikih stvari kao što je fakultet do onog viđanja koje obećavate starom prijatelju poslednjih šest meseci. Kako je samo grozno živeti sa pola snage, uvek uz osećaj da samo čekate da nešto prođe! Držite se odluka koje ste doneli. Ako vidite da nešto ne valja i da treba da se popravi, pokušajte. Negde će uspeti, negde ne, bitno je da niste ispali trut. Možda vam se budu smejali ili odmahnuli rukom. Ipak, možda, samo možda, naglašavam, uspete da motivišete nekog da se takođe pokrene. To je onda još jedna osoba manje koja otaljava stvar, što je onda jedan izgovor manje da se vi vratite na otaljavanje!
Ako već imate sreće da se nečim bavite u životu i/ili privatno postoje osobe do kojih vam je stalo, iskoristite to. Pa šta i ako nisu savršene okolnosti, kao da su ikada bile ili mogle da budu? Imajte herca da kažete "ne" i imajte herca da stanete iza svog "da".
Dragana je oštra na rečima... dok je ne raznežite.
