FOTO: indiatoday
Samo nekoliko nedelja kasnije, Fejsbuk je iznenadio svoje korisnike uvođenjem šest mogućih načina da se reaguje na nečiju objavu, umesto dosadašnjeg „običnog lajka“. Dakle, kada ugledamo neku objavu sada trebalo bi da izaberemo svoju reakciju i da je realizujemo klikom. Nekome se može ispravno učiniti da je zapravo sada naš svet postao složeniji i da, ukoliko smo revnosni korisnici Fejsbuka, sada ustvari povećavamo broj odluka koje bi trebalo da donesemo. Naravno, Zakerberg je na istom profilu sa kog je nedavno zagovarao suženu mogućnost izbora, sada zagovarao prednosti koje različite mogućnosti pružaju. Pitanje je koji je od ova dva Zakerberga pravi?
Mora se priznati da je oduvek bilo čudno što se jedan multimilijarder, oličenje američkog sna, koji posluje u možda najkapitalističkijoj zemlji na svetu, šetka u nekim bagatelnim sivim majicama na kojima mu verovatno ne zavide ni rudari iz Majdanpeka. Međutim, on nije prvi koji je primetio da mu previše izbora oduzima vreme i, što je za jednog biznismena takvog renomea možda i presudno, novac.
FOTO: thomasvan
O nelagodi koju u nama izaziva mnoštvo izbora koje donosimo, sve se više bave psiholozi i filozofi današnjice. Od malih svakodnevnih izbora - od toga šta ćemo obući, koju ćemo salamu kupiti, kog mobilnog operatera izabrati, kojim mirisom se naparfemisati, koji film pogledati, gde popiti kafu, pa do velikih životnih odluka koje su u zapadnim društvima sve više stvar izbora – u kojoj državi živeti, čije običaje (ne)poštovati, koje praznike slaviti, da li, kad i kako roditi dete, koje seksualne orijentacije biti ili ekstremnije, koji pol izabrati ili čije lice i telo plastičnom hirurgijom dobiti. Za razliku od prošlih vremena, danas se čini kao da je apsolutno sve, počevši od našeg identiteta, ličnog izgleda i kompletnog životnog stila, stvar izbora.
Nelagoda koja se stvara kod ljudi suočenih sa mnoštvom izbora proizilazi iz toga što prestajemo da razmišljamo o dobrim stvarima našeg izbora, već unapred osećamo da nešto gubimo zbog svih onih opcija koje nismo izabrali. Ako se u supermarketu nalazimo ispred rafa sa 50 vrsti sira, a treba nam samo jedan, ne samo što izbor neće biti nimalo jednostavan, nego nakon kupovine možemo žaliti što nismo uzeli neki drugi, ili možda nećemo biti uzbuđeni što ćemo probati nešto novo kad znamo da ima još 49 novih sireva koje treba probati.
Osim toga, svaki naš izbor nosi i dozu odgovornosti, jer, za razliku od ranijih vremena, sada smo isključivo sami krivi za svoj život i svoje izbore. Pomama za knjigama samopomoći, sve veći broj koučinga, ličnih asistenata, planera, agencija ili aplikacija za upoznavanje upravo dokazuje da nam je u našim izborima potrebna pomoć.
Bari Švarc, američki psiholog koji se bavi ovim paradoksom izbora i koji je među prvima primetio da nas obilje tiraniše, smatra da se ideja izbora udaljila od svojih prvobitnih ciljeva postizanja sreće i zadovoljstva i da sve češće rezultuje sputavanjem i frustracijom. Ljudi, zapravo, žele da ne moraju o svemu da odlučuju. Neretko ljudi ne raspolažu dovoljnim brojem informacija kada donose odluke, kao kada uzimaju kredit u banci ili kada biraju distributera struje. Kasnije mogu shvatiti da su prilikom izbora pogrešili i kriviti sebe, jer su ustvari oni bili ti koji su imali slobodu izbora, a izabrali su pogrešno.
U današnjem društvu koje je organizovano po principima slobodnog tržišta i načela kapitalizma, ne poznaje se nikakvo sistemsko rešenje za ovaj problem. Štaviše, postojanje takvih slobodnih i apsolutnih izbora slavi se kao neupitni domet ljudske civilizacije i društva. Toliko je ideja izbora postala dominantna u današnjim zapadnim društvima da se čak i bilo kakav napad na slobodu izbora često doživljava kao svojevrsno bogohuljenje. To je podstaklo i slovenačku filozofkinju Renatu Salecl da današnje društvo opiše kao „tiraniju izbora“.
Ipak, velika verovatnoća je da će se broj izbora i odluka koje svakodnevno donosimo vremenom samo uvećavati, a na svakom od nas pojedinačno je da, kada ustanovimo da imamo problem, radimo na otklanjanju simptoma. Zakerbergov primer sa odećom je sjajan da se pokaže kako neko može da pojednostavi svoj život. Međutim, lagodnost njegovog položaja multimilijardera i javne ličnosti dopušta mu da se odrekne izbora (što je takođe izbor). Ne treba upotrebiti mnogo mašte da bi se zamislilo kako bi naša okolina reagovala kada bismo se svakodnevno oblačili identično. Ispada i da je danas odustajanje od nekih izbora privilegija bogate manjine.
Za kraj, na pitanje sa početka teksta, koji od dva Zakerberga je pravi, može se reći da je Zakerberg u sivoj majici mali „obični“ čovek suočen sa XXI vekom i svim njegovim protivrečnostima, dok je Zakerberg sa šest različitih lajkova poslovni čovek koji razvija svoj proizvod odgovarajući na potrebe korisnika. Izgleda da „običan lajk“ nije dovoljan.
Pasioniani posmatrač života sa tedencijom učešća.
Pročitajte i:
Laž: Za ili protiv?
Šta (ni)smo naučili od Dragana Nikolića?
Tetovaža - posebni ili obeleženi?
Ovaj tekst nastao je našom željom da stvorimo alternativni veb prostor za mlade gde mogu da pišu o onim temama koje smatraju važnim, iskreno i bez ograničenja! Ukoliko želiš da i ti budeš član našeg mladog tima tvoje ideje su dobrodošle! CV i jedan tekst pošalji na urednistvo@iSerbia.rs uz Cc na office@iSerbia.rs, sa naznakom "Prijava / novinar". Otvoreno za sve od 15 do 35 godina. Prijem novih novinara vršimo do svakog prvog dana u mesecu.
Želim povremeno da dobijam mejlove od portala o vestima, najnovijim konkursima i aktivnostima OVDE
