Šta je „flou“ doživljaj?
Pisac koji iznova i iznova prekraja svoj tekst koji se na ekranu pojavljuje u sve savršenijoj formi i sportista koji postiže rekord imaju nešto zajedničko, iako se bave sasvim različitim aktivnostima. Laički rečeno, oni dele strast prema onome što čine, ali savremena psihologija nudi znatno potpunije objašnjenje. Za mađarskog psihologa Mihalja Čiksentmihaljija obojica se, naime, nalaze (ili bi se mogla nalaziti) u specifičnom stanju koje on označava kao „flou“.
Ukratko rečeno, ovo stanje odlikuje potpuna fokusiranost na dati zadatak, izvesna lakoća u njegovom rešavanju, i, najlepše od svega – osećaj iskrenog zadovoljstva. To zadovoljstvo donosi sama radnja, i pošto je osoba na nju apsolutno fokusirana, ona gubi osećaj za vreme, druge stvari, pa čak i svest o samoj sebi.
Šta je potrebno da bismo doživeli „flou”?
Ono što bismo odmah mogli pretpostavimo jeste da je veća verovatnoća da ćemo dospeti u ovakvo stanje ako radimo ono za šta smo talentovani, ili za šta smo bar zainteresovani, jer „flou“ izvire iz unutrašnje motivacije. Međutim, uslovi pod kojim se „flou“ zapravo javlja znatno su specifičnije prirode.
Ukoliko rešavamo zadatak koji u velikoj meri prevazilazi naša trenutna znanja i sposobnosti, teško da ćemo iskusiti „flou“. Isto važi i u obrnutoj situaciji, kada je zadatak previše lak ili ne pruža nikakav izazov. Drugim rečima, potrebni su nam tačno odgovarajući izazovi da bismo doživeli to fantastično stanje u kojem smo, prema teoriji, najproduktivniji i najkreativniji.
Prema tome, ako vam je aktivnost u kojoj ste ranije nalazili zadovoljstvo pomalo dosadila, možda samo treba da povećate izazov. Vrlo je verovatno da su vaše sposobnosti dosegle neki drugi nivo.
„Flou” kao ključ zadovoljnog života
Ne samo što „flou“ stanje znači maksimizaciju radnog učinka, koje, bez sumnje, usrećuje naše šefove, već i ličnu satisfakciju. Kako na osnovu svojih istraživanja ističe Mihalji Čiksentmihalji, zadovoljstvo koje individua oseća tokom rada i koje nastaje iz osećaja postignuća se ne može meriti ni sa kakvim pasivnim uživanjem. Sreća, dakle, prema ovoj teoriji, izvire iz aktivnosti, kad radimo a lepo nam je, uprkos tome ulažemo trud.
Ako, dakle, savladate veštine ulaska u „flou“ stanje, tada zasigurno posedujete recept za sreću. Ako ste kojim slučajem još i autotelična ličnost (ona koja prema Čiksentmiljailju ima veću sklonost da razvije unutrašnju motivaciju), tada imate najveće predispozicije da živite ispunjeno.
Izvor: Positive Psychology Program