Saveti za menjanje loših navika i uspostavljanje dobrih

Ono što zapravo stvara navike kod ljudi je – okolina. Kada ste konstantno okruženi nezdravom hranom, dovoljno je da osetite miris čokolade i poželećete je. Sam miris će vas navesti da osetite ukus što će vas naterati da otvorite pakovanje čime ćete dobiti nagradu – uživanje u čokoladi. Tako se formira navika. Dakle, prvi korak pri menjanju loših navika da je utvrdite koje su to navike a onda ih učinite manje vidljivim i maksimalno neprivlačnim. Takođe, ukoliko napravite takve uslove da ih nije tako lako izvršiti i ne izazivaju krajnje zadovoljstvo, mogućnost da poželite da ih opet izvršite su minimalne.

Npr. da biste smanjili pušenje (ili čak potpuno prestali sa istim), stavite cigarete na najvišu policu, pa vam neće biti vidljive i neće biti lako dostupne. Ukoliko uspostavite pravilo da pušite samo napolju na hladnoći, zadovoljstvo neće biti isto. A ako bacite sve upaljače, onda će samo paljenje cigarete biti nemoguće, samim tim teško za ostvarivanje.

Da biste pozitivnu naviku uključili u svakodnevnicu, potrebno je da uradite sve suprotno od prethodnog koraka. Dakle, dobru naviku učinite vidljivom, privlačnom, lako ostarivom i zadovoljavajućom. Kako biste jeli više voća, stavite ga u činiju na stolu u dnevnoj sobi, a ne na poslednjoj polici frižidera. Za početak možete staviti voće koje zasigurno volite i ono koje ne mora da se ljušti. Na taj način – jesti nešto zdravo vam neće biti naporno i izazvaće zadovoljstvo.

Ono što nas generalno demotiviše je nemogućnost da rezultate vidimo odmah. Ukoliko se to ne desi, mi gubimo želju za promenom a ključ je u istrajnosti. Vodite evidenciju o uspostavljanju dobre navike i potrudite se da ne prekinete niz. Čak i kada budete bili lenji ili nemotivisani, naterajte sebe da uradite ono što vam se ne radi. Na taj način će vremenom rano ustajanje od napora postati zadovoljstvo i nešto čemu se radujete. Takođe, samostalno ćete otkriti načine kako da maksimalno sebi olakšate.

Da bismo recimo bili uredniji, glavni fokus je na tome da ne dozvolimo da do nereda dođe. To znači da svaki put kad završimo sa upotrebom nečega, to vratimo na odgovarajuće mesto. Ukoliko ste upravo završili sa ispijanjem čaja, šolju odmah odnesite u kuhinju i operite je. Ovako ćemo sprečiti gomilanje stvari kako u dnevnoj sobi tako i u sudoperi i samim tim sprečiti da do nereda i dođe.

Ciljevi su zapravo rezultati koje želimo da postignemo. Sistemi su načini kako da te rezultate ostvarimo. Svaki učesnik na Olimpijskim igrama želi da osvoji zlatnu medalju, međutim ono što ih čini uspešnim nije njihov cilj, već sistem. 

Ono što vam garantuje uključivanje navike u svakodnevnicu je povezivanje nove sa već postojaćem navikom. Ako je vaš cilj da uspostavite jutarnju rutinu, najbolje je povezati više dobrih navika i odrediti im vreme i mesto. Dakle, nakon što isključite alarm, namestićete krevet u spavaćoj sobi, nakon čega ćete oprati zube u kupatilu a onda početi sa pravljem doručka u kuhinji. Nakon toga ćete čitati na terasi. Na ovaj način ćete jednom radnjom garantovati izvršenje druge radnje. Planiranje ovakvih događanja će zapravo povećati mogućnost da vam postane rutina.

Možete i pronaći osobu sa kojom ćete npr. trčati i tako se međusobno obavezati na trčanje. Tako će, kada se jednom budete probudili bez ikakve želje za trčanjem, sposobnost da se naterate da idete zbog te osobe biti veća.

Promena nije laka. Kada nešto radimo svakodnevno, to postaje navika i sama misao da moramo da uložimo trud kako bismo je promenili je ponekad dovoljna da odustanemo. Glavni razlog je što to znači da moramo da izađemo iz sopstvene zone komfora, da probamo nešto drugačije što nam svakako nije dobro poznato. Ono što se dešava kada pokušamo nešto novo je da je mozgu teško jer apstinira od onog na šta je navikao. Pomoću ovih saveta, želja za napredovanjem biće veća od straha od nepoznatog.

Izvor: Youtube