Ankete se zasnivaju na postavljanju istog pitanja na potpuno isti način velikom broju ljudi i na dobijanju velikog broja odgovora. Ti isti odgovori se, potom, analiziraju pomoću statističkih tehnika, da bi se dobila informacija kojom bi se cela populacija mogla generalizovati.
Postoje dve osnovne vrste upitnika: kada ispitanik sam popunjava upitnik i kada ispitanik usmeno odgovara na postavljena pitanja iz upitnika.
Principi dizajniranja anketa i upitnika
Najlakše je sastaviti nepotpuna anketna pitanja. Dobra pitanja zahtevaju malo više razmišljanja i napora, ali dobro je znati da postoji četiri jasnih pravila za sastavljanje dobre ankete.
1. Svako pitanje treba da predstavlja samo jednu ideju
Lako je zakomplikovati stvari. Uporedite pitanja, kako biste bili sigurni da predstavljaju jednu ideju. Po potrebi, jedno pitanje podelite u dva.
Primer lošeg pitanja: Da li smatrate da cene namirnica rastu do tačke nepriuštivosti? Neko će se možda složiti da cene namirnica rastu, ali ne baš toliko da se ne mogu priuštiti. To se ne zna. Umesto jednog, neka budu dva pitanja: Da li smatrate da cene namirnica rastu? Da li smatrate da uskoro neće biti priuštive?
2. Izbegavajte žargonske izraze, skraćenice i govorni jezik
Kad god pišete nešto, treba na najjednostavniji način da to predstavite. A to je još bitnije prilikom sastavljanja ankete. Morate biti sigurni da su ispitanici pravilno razumeli pitanja na potpuno isti način. Stoga, morate koristiti pojednostavljen jezik i izraze i izbegavati žargon, koji može biti ili pogrešno shvačen ili neshvaćen uopšte.
3. Formulišite svoje reči na pozitivan način
Ovo ne znači da morate biti po svaku cenu entuzijastični. Naprotiv, znači da morate da se osigurate da su pitanja formulisana, pa ako imaju lepo mišljenje o nečemu, ljudi će se složiti sa vašom izjavom.
Postoje dva razloga:
• ljudima će možda promaći neke negativne stvari, pogotovu, ako su sva pitanja pozitivno formulisana i
• ako koristite Likertovu skalu (gde su pitanja rangirana od „u potpunosti se slažem" do „uopšte se ne slažem"), ljudi možda neće znati kako treba da odgovore.
Neke ankete namerno idu iz krajnosti u krajnost, šetaju između pozitivnih i negativnih izjava, koje se odnose na istu ideju ili oblast. Ovo je jedan od načina da proverite da li ispitanici obraćaju pažnju ili samo automatski odgovaraju „Slažem se", ali se ipak mora koristiti pažljivo. Na primer, možete koristiti izraze „Često..." ili „Nikad..."
4. Izbegavajte pitanja koja navode na odgovor
Izbegavajte da svoje stavove namećete drugima, pa makar i slučajno.
Zlatno pravilo
Prilikom izrade pitanja, morate da imate na umu sva četiri pitanja, a onda se zapitajte: Šta želim da postignem odgovorom? Morate biti sigurni da će vam dobijeni odgovori omogućiti da izvršite željenu analizu i onda preduzmete sve što je potrebno.
Razrađeni primer
Sastavljate upitnik za Udruženje roditelja na nivou škole, da biste otkrili šta roditelji misle o programu društvenih aktivnosti. Potrebno je saznati kako da se aktivnosti unaprede i da li će pojedine aktivnosti naići na podršku, ili će, pak, želeti da se ubace neke nove aktivnoti, a sve to u cilju planiranja rasporeda za narednu godinu.
Prvobitno pitanje je bilo:
U poslednjih godinu dana, da li ste posetili događaje koje je organizovalo Udruženje?
Da, 5 ili više
Da, 3-4
Da, 1-2
Ne, ne odgovara mi vreme/sadržaj
Ne, ja sam nov član
Ne, iz drugih razloga (molimo, obrazložite)
Koji događaj biste ponovo posetili? (Izaberite sa liste ponuđenih odgovora).
Ovo pitanje je pozitivno formulisano, ali ne pruža dovoljno informacija koje bi se mogle iskoristiti prilikom planiranja. Odgovori će pokazati koji događaji su se ljudima dopali, ali ne i koji nisu.
Komplikacije nastaju, ako neko odgovori da je posetio pet ili više događaja, a onda kaže da bi samo jedan od njih ponovo posetio. Uprkos želji da se izbegnu negativna pitanja, moglo bi se ubaciti pitanje vezano za događaje koje ljudi više ne bi posetili i ako ih ima, da, u polju predviđenom za to, obrazlože svoj odgovor. Na taj način, događaji se prilagođavaju potrebama roditelja.
Vrste odgovora
Postoje dve vrste: kategoričke i kontinuirane skale.
Kategoričke skale imaju samo nekoliko razlika i mogu biti ordinalne i nominalne.
• Ordinalne skale imaju numeričku vezu između mogućih odgovora, pa promešana skala pokazuje neku razliku. Primer je ABC1 kategorizacija društveno-ekonomskog statusa, od strane vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Likertova skala.
• Nominalne skale sadrže podatke, kao što je etničko poreklo.
Kontinuirane skale sadrže veliki broj mogućih odgovora, na primer, temperaturna skala.
Sprovođenje testiranja
Nakon što ste razvili svoju anketu ili upitnik, vredi odvojiti malo vremena da ga testirate.
Druga mogućnost je da sprovedete probno testiranje, ispitujući dvadesetak ljudi poznatih karakteristika i da testirate da li su njihovi odgovori odraz pouzdanosti i tačnosti. Može se desiti da dobijete veći broj neadekvatnih odgovora na jedno ili više pitanja, što znači da su pitanja teško razumljiva i zahtevaju ponovno razmatranje.
Isto tako, ako koristite Likertovu skalu i dobijete mnogo „niti se slažem, niti sam protiv" odgovora, možda se pitanja odnose na teme koje nisu od bilo kakve važnosti. Shodno tome, možda bi trebalo da ponovo razmotrite pitanja, kako bi se odnosila na važnije teme.
Sastavljanje upitnika je veština koja se stiče vremenom i njen razvoj zahteva dosta vežbe. Možda nećete uspeti iz prvog pokušaja, ali ako se držite ova četiri principa i savetujete iskusnije ljude, obezbedićete brži razvoj svojih veština.
IZVOR: Skills You Need
