Konferencija „Izlaz iz sive ekonomije“ održana je 22. maja u Palati Srbije četvrtu godinu za redom. Tom prilikom predstavljen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.
Programom se planira nastavak sprovođenja mera u cilju bolje naplate poreskih prihoda. Na konferenciji su najavili smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za 200 miliona evra kao i prijavljivanje dodatnih 11.000 radnika i 9.000 firmi poreskoj evidenciji do 2020. godine.
U januaru 2019. godine sprovedeno je godišnje istraživanje o sivoj ekonomiji u kome je anketirano 252 preduzeća. Istraživanje je sprovela agencija Ipsos za potrebe NALED-a i Nemačke razvojne saradnje.
Po oceni privrede, u 2018. godini je 20% firmi poslovalo u sivoj zoni, što je izvesno smanjenje u odnosu na 29% u 2017. godini. Kako privrednici ističu u anketi, ključni uzrok sive ekonomije su visoki porezi i doprinosi na zarade.
Među ostalim uzrocima navode se nepovoljni krediti, parafiskalni nameti, takse i naknade, nedostatak podsticaja i olakšica za preduzetnike i korupcija.
U Srbiji su tokom 2018. godine realizovani brojni projekti i podsticaji za smanjenje sive ekonomije. Sprovedena je kampanja „Godina borbe protiv sive ekonomije“ .
Nagradna igra „Uzmi račun i pobedi“ je, prema istraživanju agencije Ipsos, uključila čak 41% građana Srbije koji su prikupili i poslali više od 107 miliona računa.
Prema procenama 35% građana je izjavilo da ih je nagradna igra podstakla da uzimaju fiskalne račune. Dok 90% građana Srbije podržava program suzbijanja sive ekonomije.
Na konferenciji je istaknuto da je kampanja do sada postigla uspešne rezultate. U 2018. godini suficit budžeta iznosio je 32,2 milijarde dinara. Od toga 90 milijardi dinara ostvareno je boljom naplatom poreskih prihoda.
Najavljeno je da će dodatna sredstva biti usmerena na investicije u obrazovanje, zdravstvo, infrastrukturu i druge oblasti koje bi poboljšale životni standard građana.
Kako ističu u NALED-u, jedan od ciljeva u narednom periodu je proširivanje programa „Startuj legalno“, kroz prijavljivanje sezonskih radnika u građevinarstvu, turizmu, kućnim poslovima, radnika sa nepunim radnim vremenom kao i frilens poslova. U januaru 2019. godine uvedena je elektronska prijava sezonskih radnika u poljoprivredi preko mobilne aplikacije kroz koju je prošlo do sada 5100 osoba.
U Srbiji, neformalna zaposlenost se definiše kao zaposlenost u neregistrovanim preduzećima, zaposleni u registrovanim preduzećima, ali bez ugovora i bez zdravstvenog i penzionog osiguranja i neplaćeni pomažući članovi domaćinstva.
Učešće neformalno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti iznosi 19,5% u 2018. godini. Strategijom se planira smanjenje njenog učešća na 17,5% u 2020. godini.
Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji u Srbiji najveća je kod mladih. Ti poslovi mogu dovesti do zastarevanja njihovih znanja i smanjiti verovatnoću za uspešno nalaženje poslova u formalnoj ekonomiji.
Izvor:naled.rs, RTS
