Poslednjih godina je pčelarstvo dosledno priznato kao ravnopravna seoska delatnost. U preeliminarnim dogovorima za članstvo u Evropskoj Uniji, Slovenija je osigurala mogućnost da nacionalnim zakonodavstvom uredi način trgovine plemenitim proizvodima, te kako omogući zaštitu autohtone kranjske sivke (kranjske pčele).
Kranjska pčela spada među najbolje rase medonosne pčele. Pripada grupi tamnih pčela, telo joj je crne boje, obraslo sivosrebrnim dlačicama. Prilično su mirne, a matrica je dobre plodnosti. Ova rasa spada u pčele radilice; takve vrste pčela karakteriše dobar instinkt za sakupljanje hrane. Uspešno podnosi promene klime, pa se lako prilagođava uslovima drugog kraja. Otporna je na bolesti.
Ta rasa je rasprostanjena na celom Balkanu, gde je nastalo više sojeva - planinskih i ravničarskih. Najpoznatiji sojevi su: sjeničko-pešterski, šarplaninski, homoljski, pohorski, dalmatinski itd. Dalmatinski soj poseduje izuzetno dobru osobinu za tihu smenu matica.
Ukrštanjem sa drugim rasama su nastajali i posebni sojevi. Npr, spojem kranjske i italijanske rase je nastao banatski soj. Sručnjaci takav „mešani" soj smatraju posebnom rasom, sa osobinama jedne i druge rase.
Danas je pčelarstvo u Sloveniji izuzetno razvijeno i dobro organizovano. Više od 200 pčelarskih društava je združeno u Pčelarski savez Slovenije, koji ima svoje sedište i intenet stranicu, te izdaje svoj časopis „Slovenački pčelar".
Ljubljana, prestonica Slovenije, neguje jednu specifičnu vrstu pčelarstva - i to tako što se one uzgajaju na krovu. Odredište uzgoja pčela je najveći kongresni centar „Cankarjev dom".
Pčele u Sloveniji proizvode oko 120 kilograma meda godišnje, a potom se taj med poklanja poslovnim partnerima.
Početak ovakvog vida uzgajivanja se veže za svetski kongres pčela „Apimdonia" koji je bio održan upravo u „Cankarjevom domu".
Franc Petrovčič, šef održavanja mehaničke opreme u kongresnom centru je izjavio da je na takvu ideju došao onda kada je zapazio košnicu u obližnjem parku i tada su mu se vratila sećanja na detinjstvo kada je ujaku pomagao oko pčela. Tada je Petrovčič osnovao pokret koji se brzo razvijao.
Prema sadašnjim procenama, pčele sa nalaze na oko 150 lokacija u Ljubljani, koja broji oko 300.000 stanovnika, a najviše na krovovima i terasama.
Tamošnji poznati filmski kritičar Gorazd Trušnovec prednjači u oblasti uzgajivanja pčela u Ljubljani. On ih drži na 15 lokacija u glavnom gradu, a jedna od njih je krov zgrade u kojoj se nalazi Radio Slovenija, sa koje se pruža pogled na zamak u Ljubljani sa jedne i na Alpe sa druge strane.
Trušnovec je izjavio da je Ljubljana grad pun potencijala za razvoj pčelarstva zato što ona ima puno zelenila i okružena je šumama.
Petrovčič je u istom intervjuu datom za Rojters spomenuo rezultate skorašnjih istraživanja vezanih za kvalitet gradskog meda. Ona su pokazala da je gradski med vrlo zdrav jer nema tragova pesticida koja se mogu naći u poljima.
Upravo je upotreba pesticida bila glavni uzročnik dugogodišnjeg opadanja populacije pčela širom Evropske Unije.
Nacionalna kancelarija za statistiku je u skorašnjem izveštaju navela da je u Sloveniji registrovano oko 10.000 pčelara. Time se dolazi do zaključka da je koncentracija pčelara kod naših suseda veća nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evropske Unije.
Zemlja je predložila Ujedinjenim Nacijama da se 20. maj proglasi Danom pčela, u znak sećanja na rođendan pomenutog Antona Janše. Inicijativa je dobila podršku organizacije za hranu i poljoprivredu tokom avgusta meseca.
Gorazd Trušnovec se nada da će eventualno proglašenje tog dana doprineti ljudskom shvatanju da bez života nema pčela zato što su neophodne za razmnožavanje biljaka.
Dodao je i da su krovovi odlični za pčelarstvo zato što su pčele „divlje životinje sa odbrambenim mehanizmima", te se stoga one moraju držati podalje od ljudi.
Izvori: Stručna Putovanja - Obrazovni turizam/N1/Wikipedia