Sve što niste znali o Ferarijevoj „konjušnici”

Porodični biznis poznatog imena bio je u bankrotu, nakon rata. Fijat je odbio Ferarijev zahtev za posao. „CMN” (Costruzioni Meccaniche Nazionali) , manja automobilska industrija, njegova je sledeća stanica. U okviru ove kompanije bavio se redizajniranjem karoserije starih kamiona, pretvarajući ih u mala putnička vozila.

Godine 1919. oprobao se u trkama, vozeći Alfa Romeo. Odustaje od ovog sporta onda kada je uvideo da nije tako dobar vozač kao što je mislio da jeste. Svakako, ne odustaje od rada u automobilskoj industriji. Priprema Alfa Romea za vožnju narednih deset godina, nakon čega se Alfa Romeo kompanija odvaja.

Skuderija Ferrari je tim koji je osnovao na samom početku svoje karijere u Alfa Romeu.

Godine 1929. Enco stvara ekipu sa automobilima koji su bili spremni za apsolutnu dominaciju u svetu. Već naredne godine staju rame uz rame sa Mercedesom i Auto Unionom. Već sledeće godine, na Velikoj nagradi Nemačke, Skuderija Ferrari pobeđuje ova dva trkačka giganta. Tokom Drugog svetskog rata, bombardovana je njegova fabrika, što ga vodi u Maranelo.

Godine 1947, nakon Drugog svetskog rata, Ferari je započeo proizvodnju automobila koji su nosili njegovo prezime. 

Prvi standardni model bio je 125 sport (1948). Kao ljubitelj trkačkih automobila, ostao je dosledan njihovom konstruisanju, ali je izvor prihoda zahtevao konstruisanje i putničkih automobila. Drumska vozila iz porodice Ferrari predstavljala su simbol brzine, luksuza, bogatstva, dok su trkački automobili bili poznati po učešću na čuvenoj Formuli 1.

Frančesko Baraka, italijanski as iz Prvog svetskog rata, pilotirao je avionom na čijem se boku video konj koji se propinje, okružen žutim štitom. Susret Barakine majke i Ferarija bio je ključan u odabiru čuvenog simbola. Naime, majka italijanskog heroja savetovala je Enca da na svoje trkačke automobile stavi konja zbog sreće.

Prvi avion kog je iznad Štutgarta oborio Frančesko, bio je nemački dvokrilac. Ovaj nemački grad je i središte čuvenog Poršea. Štutgart i Porše na svojim grbovima takođe imaju konja koji se propinje.

Krajem pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka sedam vozača tima Ferrari (Alberto Askari, Euđenio Kasteloti, Alfonso de Portago, Luiđi Musso, Piter Kolins, Volfgang fon Trips i Lorenco Bandini) nastradalo je tokom vožnje trkačkih automobila Ferari, a Enco je odlučio da se više ne zbližava sa svojim vozačima.

Abot, britanski proizvođač, redizajnirao je školjku modela iz 1954. godine (212 Eksport), što ga je proglasilo najružnijim. Testarossa (1950) je najlepši Ferari svih vremena.

Neki od najboljih italijanskih modela, dizajnirani su bez znaka, zbog Encove žene, Laure. Po mišljenju mnogih radnika, ona je imala veliki uticaj na kompaniju i samo poslovanje.

Lamborgini je prvenstveno bio proizvođač traktora i radnih mašina. Feručo Lamborgini je bio uvređen nakon što je zamolio Ferarija da promeni rešenje menjača koji je identičan njegovim na traktoru, na šta mu je Ferari odgovorio uvredom.

Osnivač Kobra Dajtona, Kerol Šelbi mrzeo je Ferarija, iako je i sam često vozio italijanskog pastuva. Razlog za to bila je i smrt njegovog prijatelja i vozača Formule 1, Luiđija Musoa, Šelbi je smatrao da je njegov prijatelj izgubio život zbog lošeg rešenja čuvenog Ferarija.

Model Enco Ferari, koji je dizajniran u studiju Pinifana, od 2002. do 2009. godine, napravljen je u samo 400 primeraka. Deo od prodaje poklonjen je Svetoj stolici u humanitarne svrhe.

Ferari proslavlja 90 godina u auto-moto sportu. Tim povodom, otvorena je izložba kojom se obeležava značajan jubilej (5. jun 2019), a traje do maja 2020. Na ovom skupu predstaviće se i model Ferrari D50, koji je vozio Huan Manuel Fanđo, zahvaljujući kojem je osvojio titulu svetskog prvaka u Formuli 1.