Suzbijanje mogućnosti da žrtva komunicira na odgovarajući način
Nadređeni ili kolege mogu sabotirati komunikaciju žrtve tako što će je namerno prekidati tokom razgovora ili izbegavati neverbalni kontakt sa njom. Takođe, oni ignorišu sve znakove koje žrtva upućuje (kada za vreme sastanka podigne ruku sa željom da se uključi u konverzaciju, oni joj to ne dozvole...)
Ugrožavanje lične reputacije žrtve
Nadređeni ili kolege koriste žrtvu i njen privatan život kao predmet ismevanja. Oni je konstantno ogovaraju i ostavljaju brojne negativne komentare o njoj lično. Čak dolazi i do širenja izmišljotina o žrtvi unutar organizacije.
Opovrgavanje uspešnosti žrtve
Ovo je slučaj sa kojima se žrtva teško bori. Naime, daju joj se dvosmisleni nalozi i zadaci koji nisu prilagođeni njenim profesionalnim kvalifikacijama i to sve sa ciljem da dođe do greške. Žrtva je stalno pod pritiskom zbog brojnih kritika, uvreda, konstantne kontrole... Ograničavaju je kratkim rokovima, oduzimaju joj sredstva za rad i povrh svega joj dodeljuju minimalne ocene.
Nedozvoljavanje žrtvi da se socijalizuje
Žrtvu, u ovom slučaju, uvek izoluju od ostatka organizacije. Nju ne pozivaju na sastanke ili neformalna druženja kolega. Često se drugi ponašaju kao da uopšte nije prisutna i niko joj se ne obraća.
Ugrožavanje zdravlja žrtve
Žrtvi se često preti fizičkim napadom ili ona trpi seksualno zlostavljanje. Takođe, daju joj se zadaci koji mogu narušiti njeno zdravlje. Nadređeni joj ne dozovljavaju korišćenje slobodnih dana ili prava na godišnji odmor.
Simtopmi mobinga i sindroma „sagorevanja na poslu” veoma su slični: nagle promene raspoloženja, anksioznost, konstantno razmišljanje o poslu i problemima, gubitak emocija i nedostatak interesa za druge ljude, osećaj gubitka ličnosti, asocijalizacija itd. Međutim, ključno je napraviti razliku između njihovih uzroka.
Prema istraživanjima, najčešće žrtve mobinga su: „poštenjaci” (osobe koje su prijavile nepravilnosti na radu), starije osobe pred penzijom, osobe sa posebnim potrebama, mlade osobe, osobe sa najmanjim radnim iskustvom u organizaciji, potom osobe različitog etničkog ili religioznog porekla, kreativci i zaposleni željni promena u radu...
Činjenicu koliko je mobing postao zastupljen u svetu potvrđuje i istraživanje da svaki zaposleni ima mogućnost 25% da barem jednom bude žrtva. Svetska zdravstvena organizacija je oboljenje nastalo usled izloženosti mobingu evidentirala kao posttraumatski stresni poremećaj.
Izvor: Edukacija
