Prema istraživanju kompanije Vip mobajl koje je sprovedeno onlajn u aprilu 2018. godine, svako drugo dete od 7 do 15 godina u Srbiji provede više od 4 sata dnevno na internetu, prenose „Novosti”. U istraživanju je učestvovalo oko 2000 roditelja.
U rezultatima ovog istraživanja navodi se da deca uglavnom pristupaju zabavnom ili edukativnom sadržaju na internetu, međutim deci je za razvijanje socijalnih i emocionalnih utisaka neophodno da vreme provode sa svojim vršnjacima uživo, a ne isključivo u virtuelnom druženju, dodaje se u rezultatima.
Šta kažu stručnjaci?
Mnogi psiholozi se bave ovom temom, naročito u poslednjih nekoliko godina i njihovi zaključci se podudaraju sa rezultatima ovog istraživanja.
„Interakcija sa vršnjacima je važna za učenje. Kroz druženje dete uči o sebi i o drugima. Uči kako da se prilagodi okruženju, postavi granice, zauzme se za sebe, rešava sukobe na konstruktivan način, uči šta je poželjno, a šta neprihvatljivo ponašanje. Jednom rečju, stiče niz životnih veština. Upravo ove socio - emocionalne veštine sve više manjkaju generacijama koje odrastaju uz pametne telefone,” objašnjava psiholog Sanja Ivanović za portal iSerbia.
Povodom Dana za bezbedniji internet koji je obeležen 11. februara, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, upozorila je na to da deca i mladi, odnosno njihovi roditelji i nastavnici, još uvek ne prepoznaju na vreme problem prekomerne upotrebe tehnologija, prenosi „Tanjug”.
„Smatramo da je upravo prevencija od svih tehnoloških rizika ključ za uspešno informaciono društvo, pri čemu je prioritet razvoj digitalnih veština bez kojih mladi ne mogu biti pripremljeni za poslove budućnosti, niti mogu da praktikuju bezbedno onlajn ponašanje”, kaže za „Tanjug”, Matić.
Direktor Psihološkog savetovališta „Centar” u Beogradu, Irena Verner, komentarišući istraživanje Vip mobajla, kaže za „Novosti” da se pokazalo da bi čak 76 odsto roditelja volelo da ima veću kontrolu nad sadržajima kojima pristupaju njihova deca. Ovo je dobar pokazatelj da su deca često sama prepuštena problemima koje nose dubine interneta.
Da prekomerno provedeno vreme na internetu može biti najgori neprijatelj dečijem razvoju, objašnjava za naš portal, psiholog Sanja Ivanović: „Ono što je sigurno je da se vreme provedeno pred ekranom odvija nauštrb vremena provedenog u interakciji sa okruženjem koje je od presudnog značaja za pravilan psihofizički razvoj. Svest o sebi, o sopstvenoj vrednosti, emocionalne veštine, misaone funkcije, govor itd. razvijaju se kroz razmenu prvo sa majkom, tj. roditeljima, a kasnije i drugim osobama iz detetovog bliskog okruženja. Moderne tehnologije, koliko god da je kvalitetan i interaktivan sadržaj koji nude, nikada neće moći da budu zamena za ovu interakciju, jer se ona ne odvija samo rečima, već i suptilnom neverbalnom razmenom (pogledom, dodirom, tonom glasa, emocijama)”.
Šta su posledice prekomernog korišćenja pametne tehnologije?
„Nedostatak socijalnih veština i formiranje lažne slike mogu lako da uvedu dete u apatiju, beznađe, pad raspoloženja,” navela je izvršni direktor Psihološkog savetovališta „Centar" u Beogradu, Irena Verner, prenose „Novosti”.
Matić kaže da se prema rezultatima istraživanja „Deca Evrope na internetu” iz 2019. godine pokazalo da čak trećina učenika u Srbiji ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu, da zbog toga ulazi u sukobe sa porodicom ili prijateljima, zanemaruje osnovne biološke potrebe kao što su potreba za hranom ili snom, prenosi „Politika”.
„Česta upotreba telefona i kod odraslih, a kod dece naročito, proizvodi slab fokus i mentalnu lenjost. Dete u realnim situacijama očekuje isti nivo i vrstu stimulacije koju dobija preko pametnog telefona (što nije moguce), te dete tako ima problem da održi fokus i sve mu jako brzo dosadi. Ovo postaje posebno vidljivo kada ono krene u školu. Problemi sa održavanjem pažnje, učenjem, usvajanjem početnog čitanja i pisanja se delimično mogu pripisati nedovoljnoj interakciji deteta sa njegovim prirodnim fizičkim, kao i socijalnim okruženjem,” navela je psiholog Sanja Ivanović za portal iSerbia.
Kako omogućiti bezbednije korišćenje pametnih uređaja?
Pošto je pametna tehnologija u 21. veku tema broj 1, stalno se radi na rešavanju problema kao što su dostupnost eksplicitnih sadržaja deci, pametno korišćenje interneta i ograničavanje njegove upotrebe. Rešenja su brojna, a od izuzetne su važnosti kako za decu, tako i za roditelje i učitelje.
„B92” je 2019. godine objavio članak u kojem je predstavio pravilo psihologa Serža Tiserona, „3-6-9-12”, pogodno za ograničavanje upotrebe pametnih uređaja u detinjstvu.
- Nema korišćenja računara ni pametnih telefona pre 3. godine života
- Zabranjeno korišćenje konzola do 6. godine
- Nema interneta do 9. godine života
- Zabranjeno korišćenje društvenih mreža pre 12. godine
Unicef u dokumentu „Deca i internet pametno od početka” informiše decu i roditelje o mogućnostima koje internet pruža, ali i o potencijalnim rizicima. Takođe, preporučuje i korisne linkove kao što su:
• Digitalni sadržaji za decu (video-igrice, veb-sajtovi, filmovi, muzika, aplikacije)
- Ocena i kvalifikacija video-igara: https://pegi.info/
- Informacije, komentari: http://www.askaboutgames.com/
- You Tube za decu: https://www.youtube.com/kids
- Google pretraživač za decu: https://www.kiddle.co/
• Bezbedno korišćenje društvenih mreža i vebaplikacija:
https://www.saferinternet.org.uk/advicecentre/social-media-guides
• Nove smernice Američke asocijacije pedijatara (vreme ispred ekrana):
https://www.aap.org/en-us/aboutthe-aap/aap-press-room/pages/
• Nove smernice Američke asocijacije pedijatara (vreme ispred ekrana):
• Oruđe za kreiranje personalizovanog porodičnog plana za korišćenje medija: https://www.healthychildren.org/English/
• Korišćenje tehnologije u radu sa decom sa teškoćama u razvoju: https://www.understood.org/en
• Google centar za bezbednost-sigurnosni alati (na srpskom):
https://www.google.com/intl/sr/
• Izloženost štetnim sadržajima i/ili digitalnom nasilju (eksplicitni seksualni sadržaj, pedofilija, kriminalne radnje, zloupotreba dece u pornografske svrhe)
Nacionalni kontakt - centar za bezbednost dece na internetu: http://www.pametnoibezbedno.gov.rs
Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP RS
mailto:childprotection@mup.gov.rs ili telefon: +381 11 306 2000
Više javno tužilaštvo u Beogradu
mailto:vtk@beograd.vtk.jt.rs ili telefon: +381 11 306 1272
Vip mobajl je podsetio da je u februaru 2018. godine u svoju ponudu uvrstio aplikaciju Vip Dečja Zona, koja pruža sigurnost da dete neće biti izloženo neprimerenom sadržaju na mreži, te da će mobilni uređaj koristiti u razumnoj meri i na pravi način.
Zaključak o razvoju mašte i kreativnosti kod dece u 21. veku, veku velikih i malih ekrana, za portal iSerbia, dala je psiholog Sanja Ivanović: „Odrasli često detetu nude ekran kao jednostavan lek protiv dosade, zaboravljajući da su upravo periodi dosade bitan deo odrastanja kada dete uči da se nosi sa frustracijom (što dosada jeste) i kako da sa njom izađe na kraj.Tu na scenu stupaju detetova mašta i kreativnost. Dakle, svaki put kada detetu namećemo gotova rešenja, unapred pripremljene sadržaje, strukturiramo njegovo vreme, mi ga delimično lišavamo mogućnosti da samo istražuje, eksperimentiše, rešava probleme, pronalazi odgovore, stvara”.
Da li je zavisnost od društvenih mreža kod dece proizvod zavisnosti i nezainteresovanosti njihovih roditelja, jer, može se uočiti, da su se standardi roditeljstva sa modernizacijom u velikoj meri promenili, kao i čitavo čovečanstvo, ili je tehnologija toliko jaka sila, nalik čudovištu Molohu, koju je teško kontrolisati?
Teško je dati odgovor na ova pitanja i mnoga druga koja nam nameće polje tehnologije, koje je za sad i dalje nedovoljno istraženo. Zasigurno je da tehnologija iz korena menja čoveka i njegov način života i pošto je ona postala naša realnost, moramo naučiti kako da mi koristimo nju, a ne ona nas.
Izvori:
