Nekada smo se sa stranim jezikom prvi put susretali u školi, dok je danas sasvim drugačije. Već od prvih godina svog života nismo u kontaktu samo sa maternjim jezikom, već i sa stranim. Čini se da nikad nije bilo lakše učiti neki jezik nego danas. Ipak, razlozi za njegovo učenje se nisu promenili.
Bilo da učimo jezik zbog škole, putovanja, preseljenja u drugu zemlju (što je danas i najčešći razlog) ili jednostavno iz hobija, svaki novi naučeni jezik je i jedno novo iskustvo. Ali koji god razlog bio, jeziku treba uvek pristupati na isti način – sa željom da se što bolje nauči.
Često se misli da je jezik samo njegova gramatika, a on je mnogo više od toga. Gramatika predstavlja osnovu jednog jezika, ali pravi „dragulj“ je zapravo njegova kultura. Prilikom učenja ne upoznajemo se samo sa sintaksom, fonetikom, već i sa zemljom iz koje nam taj jezik dolazi.
Muzika, književnost, ples – sve su to vrednosti jednog naroda ovekovečene njegovim jezikom. Još je u 19. veku Humbolt (nem. Friedrich Wilhelm von Humboldt) rekao da jezik jednog naroda određuje i njegov pogled na svet. Samim tim dok učimo, možemo saznati i kako jedna nacija razmišlja.
Bez obzira na to u kojoj starosnoj dobi učimo neki jezik, on uvek ima pozitivne efekte i na naše kognitivne sposobnosti.
Naime, jedna švedska studija je dokazala da učenje stranog jezika dovodi do povećanja našeg mozga, a da moždani procesi vremenom postaju sličniji onima izvornih govornika. Ljudi koji govore više od jednog jezika imaju i bolje pamćenje.
Osim toga, oni su i kreativniji i mentalno fleksibilniji od onih koji govore samo jedan jezik. Takođe, bilingvalne osobe ređe oboljevaju od Alchajmerove bolesti i demencije, što nam govori da učenje stranog jezika može da sačuva i naše zdravlje. Tipičan primer toga je naš čuveni neuropsihijatar, dr Vladeta Jerotić, koji u svojoj 94. godini svakodnevno uči deset novih reči iz određenog stranog jezika čime redovno trenira svoj mozak i ne dozvoljava mu da stari. Onda ne bi trebalo da čudi činjenica da on u tim godinama i dalje aktivno drži predavanja.
Poznavanje još jednog jezika nam ne donosi samo razvijene moždane vijuge. To je čitavo jedno novo poznanstvo, kako sa kulturom toga jezika, tako i sa drugim ljudima koji isti jezik uče. „Posledica“ svega bilo bi sopstveno nadograđivanje i rad na sebi.
Jedan jezik nije njegov sadržaj u rečniku. Jezik je slika i melodija kojom odlučite da budete okruženi; jezik je znanje koje vam niko ne može oduzeti.
