Džonson je objavio jednako revolucionarni „Rečnik engleskog jezika” 1755. godine, tri godine pre nego što je Vebster bio rođen. Njegov uticaj je verovatno veoma veliki kao i Vebsterov, i ostao je najvažniji rečnik britanskog engleskog jezika sve do početka 1900-tih, kada su se pojavile i prve verzije oksfordskog rečnika engleskog jezika.
1. To nije bio prvi rečnik
Sa više od 40.000 unosa, Džonsonov rečnik svakako je bio najveći rečnik u istoriji engleskog jezika u to vreme ali nije bio i prvi. Rani rečnici i pojmovnici bili su sastavljani još od starog engleskog perioda, kada su spiskove reči i njihove ekvivalente na jezicima kao što su latinski i francuski koristili pisari i prevodioci.
Sledile su ih liste obrazovnih reči, a zatim i rani dvojezični rečnici koji su počeli da se pojavljuju u 16. veku, što je popločalo put za ono što se sada smatra prvim engleskim rečnikom: Robert Kodrijev Table Alphabetically iz 1604. godine.
2. Pozajmio je iz rečnika koji su se pojavili pre njegovog
Pri sastavljanju svog rečnika, Džonson se oslanjao na Dictionarium Britanicum Nejtana Bejlija, koji je objavljen 1730. godine. Ironično, nastavak Bejlijevog rečnika „Novi univerzalni etimološki engleski rečnik”, objavljen je iste godine kao i Džonsonov, i u velikoj meri se zasnivao na njegovom radu. Čak je i njegov autor, Džozef Nikol Skot, zasluge pripisao Džonsonu za njegovo objavljivanje.
Baš kao što je Džonson pozajmio od Bejlija i Skot od Džonsona, Bejli je takođe pozajmio iz ranijih radova, posebno iz Dictionarium Anglo-Britannicum Džona Kersija (1708), koji je delimično bio zasnovan na tehničkom vokabularu „Univerzalnog engleskog rečnika umetnosti i nauka” Džona Harisa.
Leksikografski plagijat nije bio ništa novo.
3. Rečnik nije jedino što je Džonson napisao
Iako je danas najbolje upamćen kao leksikograf, Džonson je zapravo bio nešto poput književnog multitaskera. Kao novinar, pisao je za rani časopis The Gentlemen’s Magazine. Kao biograf, napisao je Life of Mr Richard Savage (1744), memoare prijatelja i kolege koji je umro prethodne godine.
Džonson je takođe napisao brojne pesme (London, koja je objavljena anonimno 1738. godine, bila je njegov prvi značajan objavljen rad), roman (Rasselas, 1759), scensku predstavu (Irene, 1749), i nebrojano mnogo eseja i recenzija. Takođe, on je uredio jedno izdanje Šekspirovih komada. Između svega toga, čak je imao vremena da istraži ukletu kuću u Londonu.
4. Bio je prvi rečnik koji je imao citate
Džonsonov rečnik je definisao oko 42.773 reči. Svakoj reči je dodeljena jedinstvena naučna definicija, zajedno sa predloženom etimologijom i bogatstvom književnih citata, zapravo ne manje od 114.000 reči.
Džonson je preuzeo citate koji datiraju čak iz 16. veka, i najviše se oslanjao na dela autora kojima se divio i koji su bili popularni u to vreme - Šekspir, Džon Milton, Aleksandar Poup i Edmund Spenser.
Pri tom je uspostavio leksikografski trend koji je i danas prisutan u rečnicima.
5. Trebalo mu je osam godina da ga napiše
Džonson je za pisanje svog rečnika bio ovlašćen od strane grupe londonskih izdavača, koji su mu platili 1.500 gvineja, što je danas približno ekvivalentno sa 300.000 dolara (225.000 funti).
6. Džonson je bio dobro plaćen za svoj trud
Definisanje 42.000 reči i pronalaženje 114.000 citata zahteva vreme. Radeći iz svog doma u ulici Fleet, u centralnom Londonu, Džonson i šest asistenata radili su intenzivno više od osam godina da bi rečnik bio spreman za štampanje. Vebster je, s druge strane, radio samostalno, i bilo mu je potrebno 22 godine da sastavi svoj američki rečnik i nauči 26 različitih jezika.
7. Izostavio je mnogo reči
Možda vokabular od 42.000 reči zvuči impresivno, ali veruje se da je engleski jezik verovatno imao čak pet puta toliko reči u vreme kada je rečnik objavljen 1755. godine. Do manjka je jednostavno došlo zbog propusta. Na primer, Džonson je uključio reč irritable u svoje četiri definicije, ali nije je naveo kao glavnu reč u svom rečniku.
Takođe, nije uspeo da uključi veliki broj reči pronađenih u delima autora kojima se divio, a u nekim slučajevima čak nije uključio ni osnovne oblike reči čije su izvedene reči navedene negde drugde u rečniku. Reč athlete, na primer, nije se našla u konačnoj verziji, dok athletic jeste.
Nije pomoglo ni Džonsonovo nametanje sopstvenih ukusa i interesa. Na primer, njegova odbojnost prema francuskom jeziku dovela je do izostavljanja poznatih reči kao što su unique, champagne i bourgeois, dok je prema rečima koje je uključio u rečnik uputio snažan prekor: ruse je definisana kao „francuska reč koja je ni elegantna ni neophodna”, dok je finesse odbačena kao „nepotrebna reč koja se upliće u jezik.”
8. Izostavio je slovo X
Na dnu stranice broj 2308 Džonsonovog rečnika je samo beleška:
„X je slovo koje, iako pronađeno u saksonskim rečima, ne započinje nijednu reč u engleskom jeziku.”
9. Njegove definicije nisu bile uvek naučne
Osim što je rečniku nametnuo svoj ukus, Džonson je takođe preneo svoj smisao za humor na svoj rad. Među njegovim najzanimljivijim definicijama je objašnjenje za oats „žitarica koja se u Engleskoj generalno daje konjima, a u Škotskoj ljudima.”
Međutim, on je takođe definisao monsieur kao „termin prekora za Francuza”, excise kao „uvredljiv porez na robu određen ne od strane sudija već od nesrećnika unajmljenih od strane onih kojima se akcize plaćaju”, i luggage kao „bilo šta što ima veću težinu nego vrednost.
Kao primer kako upotrebiti reč dull, objasnio je da je „pisanje rečnika je dull (dosadan) posao.”
10. Rugao se svojoj profesiji
U rečniku na strani 1195, Džonson je definisao reč lexicographer kao „pisac rečnika, bezazleni sluga.”
Izvor: Mental Floss
