FOTO: Glamour Smiles
Zanimljiva je činjenica da postoji toliko ljudi na svetu koji se plaše da pogreše. Zanimljiva je baš zato što je istorija čovečanstva, zapravo, istorija nagomilanih grešaka. Greškama nisu umakli ni veliki stručnjaci, ni geniji, čak ni oni najpametniji, koji su kroz istoriju, takođe, iznosili netačne tvrdnje.
Sledi trideset primera, predviđanja i tvrdnji koje su se u datom trenutku činile nepobitnim, ali su se vremenom pokazale kao velike zablude.
„Nemoguće je napraviti letelicu težu od vazduha“ - Lord Kelvin, britanski matematičar i fizičar, 1895.
„Sve što se moglo izmisliti, već je izmišljeno“ - Čarls Duel, član odbora za patente u Sjedinjenim Američkim Državama, 1899.
„Bežična muzička kutija ne može imati nikakvu komercijalnu vrednost. Ko bi platio da čuje poruku koja nikome posebno nije upućena“ - saradnici Dejvida Sarnofa, kao odgovor na njegov predlog da uloži u radio, 1921.
„Smatram da se na svetskom tržištu može prodati najviše pet računara“ - Tomas Votson, predsednik IBM-a, 1943.
„Raketa ne može izaći iz zemljine atmosfere“ - Njujork Tajms, 1936.
„Konji nikada neće prestati da se koriste, automobili su samo novitet, prolazna moda“ - tvrdnja predsednika Mičigenske štedionice, koji je savetovao advokata Henrija Forda da ne ulaže u kompaniju Ford.
„Televizija neće potrajati. Ne pruža nikakve vrednosti uprkos velikoj gledanosti, koja je zabeležena na samom početku“ - Meri Samervil, osnivač edukativnog radija u Sjedinjenim Američkim Državama, 1948.
FOTO: Los Angeles Review of Books
„Putovanja vozom pri velikoj brzini nisu moguća zato što putnici ne bi bili u stanju da dišu, ugušili bi se“ - dr Dionis Lardner, profesor prirodne filozofije i astronomije na Londonskom univerzitetu, 1793-1859.
„Energija koja nastaje prilikom raspadanja atoma je prilično beznačajna. Oni koji smatraju da energija može nastati iz nuklearne fisije, govore besmislice“ - Ernest Raderford, pronalazač atomskog jezgra i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju.
„Teško je prihvatiti teoriju relativnosti, kao i postojanje atoma i ostalih sličnih dogmi“ - Ernst Mah, filozof i profesor fizike na Bečkom univerzitetu, 1897.
„Nebo i zemlja su zajedno stvoreni u istom trenutku, 23. oktobra 4004. godine pre nove ere, u devet sati ujutru“ - Džon Lajtfut, zamenik rektora Univerziteta u Kembridžu, malo pre objavljivanja dela „O poreklu vrsta“.
„Životinje, koje imaju moć kretanja, imaju udove i mišiće. Zemlja nema ni udove ni mišiće, samim tim ne može da se pokreće“ - Scipion Kjaramonti, otac Pape Pija VII.
„Ne sviđa nam se njihova muzika. Muzika koja sadrži zvuk gitare će uskoro nestati“ - muzička izdavačka kuća Deka, nakon odbijanja da potpišu ugovor sa Bitlsima, 1962.
FOTO: Rolling Stone
„Telefon ima previše nedostataka da bi se zaista smatrao sredstvom komunikacije. Ovaj uređaj sam po sebi za nas nema nikakvu vrednost“ - interni izveštaj kompanije Western Union, 1876.
„Regan nema taj predsednički pogled“ - direktor korporacije za proizvodnju filmova United Artists, nakon što je odbio da Regan bude glavni lik u filmu „Najbolji čovek“, 1964.
„Rendgenski snimak se pokazao kao prevara“ - Lord Kelvin, predsednik Kraljevskog društva Londona za unapređenje prirodnih znanja, 1883.
„Kada ceo svet bude upoznat sa ovim pitanjem, shvatiće da se radi o očiglednom neuspehu“ - Henri Morton, predsednik Tehnološkog instituta Stivens, o Edisonovoj sijalici, 1880.
FOTO: Big Portal
„Niko neće platiti dosta novca, kako bi otputovao od Berlina do Potsdama za sat vremena, ukoliko može besplatno da otputuje na konju za jedan dan“ - Pruski kralj Giljermo I, o vozovima, 1864.
„Nema potrebe da svaki pojedinac ima računar u kući“ - Ken Olson, predsednik i osnivač Korporacije za digitalnu opremu, prilikom razgvora u Društvu svetske budućnosti, 1977.
„Ako preterana upotreba duvana zaista ima ulogu u nastanku raka pluća, ta uloga je veoma mala“ - Vilhelm Huper, Nacionalni institut za rak, 1954.
„Ne, učiniće rat nemogućim“ - Hajram Maksim, izumitelj mitraljeza, u odgovoru na pitanje „Zar ne mislite da će ovo oružje učiniti rat jos užasnijim?“ koje mu je postavio engleski naučnik Havelok Elis, 1893.
„Nikada neće biti napravljen veći avion“ - Inžinjer Boinga, nakon prvog leta modela 247, aviona sa dva motora i kapacitetom transporta za 10 osoba.
Foto: The Aviation History Online Museum
„Gospodine, da li vi zaista nameravate da upravljate brodom uprkos vetru i morskim strujama tako što ćete zapaliti vatru ispod trupa broda? Oprostite, ali nemam vremena za besmislice“ - Napoleon Bonaparta, kada se govorilo o parobrodu Roberta Fultona, 1800.
„Ideja o zameni konjice ovim čeličnim aparatima je besmislena, skoro izdajnička“ - komentar jednog asistenta upućen maršalu Hejgu na demonstaciji tenkova, 1916.
„Moram priznati da ne mogu da zamislim podmornicu koja obavlja bilo koju funkciju koja nema veze sa potopom posade i borbom na moru“ - Herbert Džordž Vels, britanski književnik, 1901.
„Kada se izložba u Parizu (1878) zatvori, električna rasveta će nestati i više je niko neće pomenuti“ - Erazmo Vilson, profesor sa Oksforda.
„Na svetskom tržištu se može prodati najviše 5.000 fotokopir aparata“ - čelnici IBM-a osnivačima Ziroksa, tvrdeći da fotokopir aparati nisu dovoljno traženi na tržištu, kako bi se opravdala njihova proizvodnja, 1959.
„Amerikancima je potreban telefon, ali nama nije. Imamo mnogo kurira“ - Ser Vilijam Pris, glavni inžinjer Britanske pošte, 1878.
„Nestaće u junu“ - Časopis Variety o rokenrolu, 1955.
Izvor: La Mente es Maravillosa