4 misterije antičkog inženjeringa
Photo by Ylanite Koppens from Pexels

Antičke baterije

Iako se izumiteljem preteče prve moderne električne baterije smatra italijanski fizičar Alesandro Volta, čini se da je i antički svet imao svoje izvore električne energije. Povod ovakvim pretpostavkama pružilo je otkriće izvesnih predmeta u blizini Bagdada 1936. godine. Reč je o predmetima nalik na ćupove, u kojima se nalaze bakarni cilindri sa izolovanim gvozdenim štapovima, na osnovu čega se veruje da su predstavljali neku vrstu baterije.


Procenjuje se da je „bagdadska“ ili „parćanska“ baterija, kako se ova relikvija naziva, stara oko dve hiljade godina, ali se i dalje vode rasprave o tome da li je ona zaista imala pretpostavljenu funkciju. Ukoliko se, međutim, dokaže da su je narodi ovog podneblja  nekada davno  koristili za proizvodnju električne energije, naše dosadašnje znanje o tome šta su sve znali naši daleki preci zahtevaće ozbiljniju reviziju. Ako ništa drugo, ove  intrigantne posude nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da arheolozi i istoričari još uvek imaju dosta posla.

Antički računar

Mislili ste da su računari proizvod XX veka? Šta ako bismo vam rekli da je antički svet posedovao fantastičan mehanizam za izračunavanje položaja nebeskih tela, koji još nije sasvim odgonetnut?


Reč je o misterioznoj spravi pronađenoj među ostalim predmetima u brodskoj olupini kod grčkog ostrva Antikitere, za koju se veruje da potiče iz prvog veka pre nove ere. Ovaj fini mehanizam sa velikim brojem zupčanika, koji se smatra najstarijim poznatim analognim računarom, predstavljao je zagonetku od vremena kada je otkriven davne 1900. godine. Međutim, zahvaljujući istoričaru Dereku Dž. De Soli Prajzu i modernoj tehnologiji, danas se zna da je sprava služila za utvrđivanje kretanja zvezda i planeta, kao i izračunavanje vremena Olimpijskih igara.


Joyofmuseums, from Wikimedia Commons
Joyofmuseums, from Wikimedia Commons

Mehanika i robotika u antici

Ako vam takozvani antički računar nije dovoljno fascinatan, izumi Herona iz Aleksandrije će vam možda biti. Smatra se da je ovaj matematičar i inženjer iz prvog veka nove ere, između ostalog napravio preteču parne mašine i  automat za vodu koji je radio na novčiće. Međutim, ovo i dalje nisu najneverovatniji primeri tadašnje mehanike, jer postoje veliki razlozi za tvrdnju da je antički svet posedovao čak i robote.


Da se ideja o robotima nije pojavila tek u naučno-fanstastičnoj literaturi, dokazuje starogrčki mit o mehaničkom čoveku Talosu, napravljenom od strane boga Hefesta, i postavljenom da čuva ostrvo Krit. Izvori koji govore o mehaničkoj ptici Arhite iz Tarenta, matematičara rođenog 428. godine pre nove ere, zajedno sa opisima Heronovih izuma, pružaju osnov sumnji da stari Grci nisu ostali jedino pri mašti kada su roboti u pitanju. Sa druge strane, u svetlu oktrića humanoidnih robota u Kini, za koje se veruje da potiču iz prvog veka nove ere, i koji su, kako izgleda, mogli da pevaju, igraju i vrše mnoge druge funkcije, priče o antičkoj robotici, polako prestaju da budu mit.

Nanotehnologija u antici

Da li ste već čuli za Likurgov pehar, odnosno Likurgovu čašu? Ako niste, u pitanju je rimska posuda od dijahronijskog stakla, koja na svetlu menja boju od zelene do crvene, a koja potiče iz IV veka.


Osim što deluje kao veoma zanimljiv predmet, ova čaša, zajedno sa nanospiralama otkrivenim na planinama Urala 1992. godine, sugeriše da su ljudi antike posedovali znanja koja poseduje i praktikuje savremena nanotehnologija. Za slučaj da niste znali, nanotehnologija se kao nauka bavi izučavanjem osobina atoma i molekula, što se koristi za izradu materijala posebne vrste. Imajući na umu kakva su nam sredstva danas na raspologanju, prava je enigma kako su Rimljani umeli da proračunaju kvantitet nanočestica pri izradi ovakvog predmeta.


Da li su narodi staroga veka zaista proizvodili električnu energiju pomoću neke vrste baterije, računali pomoću svojih mehanizama, proizvodili automate i predmete od materijala posebne vrste - samo su četiri od mnogih misterija antičke civilizacije. One još jednom pokazuju  da nismo naročito daleko odmakli kada je reč o našem poznavanju istorije, a kako se čini, ni u pogledu nauke. Arheolozi i istoričari tek treba da odgonetnu kakvim su se tačno znanjima i tehnologijama koristili naši daleki preci, i kada su se i zašto ta znanja i tehnologije izgubile . 

Izvori: Message to eagle, Derek de Solla Price org, The vintage news, Ancient origins net