8 zamki koje nam postavlja sopstveni mozak

FOTO: El androide libre

Svet se deli na dobro i zlo

„Sve je crno ili belo, ne postoji ništa između, a svakog dana je sve gore“. Ako nam se ove misli sve češće motaju po glavi to znači da smo postali zatočenici ovog tipa razmišljanja. Počinjemo da sudimo situacije i dela drugih ljudi služeći se kategorijom ili dobro ili loše. Uzmimo za primer učenika koji je obnovio jedan predmet. On počinje da misli kako ga je učitelj uzeo na zub pa dužnost i ponašanje učitelja pripisuje njegovim ličnim osobinama.

Profesija određuje kakvi smo
images.jpg

FOTO: Oculto.eu

Često naša znanja o određenom zanimanju i njegovim predstavnicima utiču na naš stav o samoj osobi. Na primer, predstavljen nam je doktor iz Engleske. U našoj glavi postoje dve predrasude: svi Englezi vole čaj i svi doktori imaju užasan rukopis. Samim tim, ispred nas imamo ljubitelja čaja kome ne bismo poverili beleženje neke važne informacije. Efekat je znatno jači ako već znamo Engleze koji piju jedan čaj za drugim ili lekare sa nečitkim rukopisom.

Mogu da promenim tok događaja

Američka psihološkinja Elen Langer je 1975. godine sprovela jedan eksperiment. Dvema grupama ispitanika dodeljeni su listići za lutriju. Članovi prve grupe imali su priliku da izaberu jedan listić od više ponuđenih dok druga grupa nije imala tu privilegiju. Dva dana kasnije je svim ispitanicima ponuđeno da zamene listić za drugi čija je mogućnost dobitka veća. Ispostavilo se da su se članovi prve grupe ređe oslanjali na promenu listića kao da je njihov lični izbor imao više uticaja na osvajanje lutrije. Ovo ubeđenje nosi naziv „lažna kontrola“. Čini nam se da sopstvenim učešćem u određenim događajima imamo jak uticaj na pozitivan ishod. Deluje bezopasno, ali bi jedan iskusni manipulator mogao da izvuče ličnu korist obmanjivanjem ljudi na ovaj način.

9795910_474958_0_1482500590_1482500595_650_e102f.jpg

FOTO: TARINGA!

Čita me kao otvorenu knjigu

Verujemo da je naša mogućnost razumevanja drugih i mogućnost da oni nas razumeju veća nego što je zapravo tako. Na primer, ako nam se u trenutku laganja zacrvene uši pretpostavljamo da je naš sagovornik to sigurno primetio i da će nas uhvatiti u laži. Međutim, iako je nekim čudom obratio pažnju na naše uši ne znači da će to protumačiti kao znak da smo ga prevarili.

Horoskop tačno određuje moju ličnost

Mnogo puta čitajući horoskop pronalazimo podatak koji potpuno opisuje našu ličnost. Zapravo, karakteristike koje se koriste u horoskopu mogu se primeniti na svakog i ni na koga iz prostog razloga: ne sadrže ništa konkretno. Ovaj efekat naziva se Barnumov (ili Forerov) efekat, a ime je dobio po američkom televizijskom voditelju koji je poznat po psihološkim manipulacijama.

Ovo mi je zaista potrebno

Malo nas može da odoli popustu od 80% bilo kog proizvoda, pogotovo ako se radi o vremenski ograničenoj ponudi. Pokušavajući da što je pre moguće dođemo do proizvoda koji je na neverovatnoj akciji, ne ostaje nam vremena da razmislimo već pristupamo momentalnoj kupovini. Samo trenutak kasnije, kada stignemo kući, pitamo se zašto smo to uradili. Ovaj efekat je dobro poznat stručnjacima marketinga i naziva se princip preke potrebe. Prema ovom principu, koji je opisao psiholog Robert B. Kjaldini, vremenski ograničena ponuda čini robu privlačnijom. Drugim rečima, što je teže doći do nečega deluje nam vrednije i potrebnije.

43691471_Pop_mujeres_rubias_Arte_con_bolsas_de_l.jpg

FOTO: 123RF

Niko me ne razume

Teško shvatamo i prihvatamo da neko ne zna stvari koje su nama očigledne. Da bi se dokazala ova teza sproveden je eksperiment. Prva grupa ispitanika dobila je zadatak da kucajući rukom o drvo proizvede 120 poznatih melodija, a druga da pogodi o kojim je melodijama reč. Pre početka eksperimenta upitali su prvu grupu šta misli, koliko će ljudi prepoznati melodiju. Faktički svi su odgovorili 50% ljudi, međutim samo 2,5% njih je uspelo da shvati o kojoj muzici se radi.

Šta mi je teško?

Jedan od nazanimljivijih fenomena, široko rasprostranjen među lukavim prodavcima, naziva se tehnika „noga na vratima“ (eng. foot in the door technique). Radi se o tome da će osoba koja je jednom pristala da ispuni manje molbe ubuduće prihvatati veće i zahtevnije. Tako, na primer, ako nam je kolega sa posla zatražio da umesto njega popunimo formular i mi smo pristali, velika verovatnoća je da će tražiti nešto iznova i iznova. Ovaj efekat ima prosto objašnjenje: osoba koja je pristala da ispuni tuđi zadatak, naizgled beznačajan, počinje da se oseća društveno korisnom, što pozitivno utiče na njeno samopoštovanje. Pokušavajući da zadržimo ovaj osećaj pristajemo da ispunjavamo i najteže zahteve drugih.


IZVOR: Genial Guru