Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo treba da razumemo zašto voda obično deluje plavo. Pre svega, važno je znati da boja okeana i mora nije plava. Boja koja se vidi na površini uglavnom zavisi od dubine vode, kao i od toga šta se nalazi ispod nje.
Ako napunite čašu vodom, izgledaće prozirno, jer svetlost prolazi bez ikakvih prepreka. Ali, ako je voda dovoljno duboka da se svetlost ne odbija od dna, izgledaće plavo.
Dalje, naše oči i mozak tumače veće talasne dužine kao crvene i narandžaste boje, dok one kraće plave i zelene boje teže detektuje. U vrlo dubokoj vodi, gotovo sve sunčeve zrake apsorbuje sama voda zbog nedostatka sedimenata i manje količine organske materije (npr. algi i meduza), pa ta plava deluje tamnije.
U plitkoj vodi, s druge strane, plutajuće čestice poput peska, mulja, algi i korala apsorbuju svetlosne talasne dužine drugačije od vode, što može da promeni boju vode koju vidimo.
Ključna reč ovde je sediment - drugim rečima, voda u tim slučajevima ima puno plutajućeg peska i mulja koji čine da izgleda prljavo. S druge strane, to može biti jednostavno stvar veće koncentracije živih organizama, koji svetlost vraćaju drugačije i tako mogu učiniti da voda izgleda zamućeno. U oba slučaja voda zapravo nije prljava.
Naučnici pokušavaju da koriste ove mikroskopske sedimente kako bi im pomogli da bolje predvide klimatske promene.
Tokom poslednjih 50 godina, u okeanu se pojavilo više zona u kojima postoji nedostatak kiseonika. To je delom zbog porasta temperature vode, kao posledice klimatskih promena. Problem je što se na ovoj temperaturi fitoplankton množi u mnogo većoj meri. Kad uginu, talože se na dnu i razgrađuju se u procesu koji smanjuje nivo kiseonika u vodi.
Za sada, voda u Tihom okeanu je najčistija. Ovo je mesto na koje ljudi skoro nemaju uticaja. Čistoća vode, u kombinaciji sa dubinom mesta, daje indigo boju okeanu koju nećete videti na drugim mestima.
Ipak, nove studije upozoravaju da će do 2100. godine zbog klimatskih promena okeani početi da menjaju boju. Područja koja su najviše ugrožena su Atlanski i Južni okean. Promena u svetu fitoplanktona, koji su hrana malih morskih bića, mogla bi dovesti do kolapsa ribara. Smanjenjem broja fitoplanktona smanjuje se broj riba, čime automatski propadaju ribolovna područja.
Izvori:
Florida Museum
Howstuffworks
