Art nuvo – život i rad Alfonsa Muhe
Sloveni u svojoj zemlji porekla (1912) / Alfons Muha (Wikimedia Commons)

Alfons Muha, jedan od najpoznatijih čeških slikara, svoje obrazovanje započinje u Brnu, gde se upoznaje sa barokom. Iako je na samom početku svoje karijere bio poznat po odličnom pevačkom glasu, Muhina glavna ljubav ostaje crtanje, koje ga 1879. godine vodi u Beč.


Nakon nekoliko godina u Beču, gde je radio kao dizajner pozorišne scenografije, 1887. odlazi u Pariz gde njegova karijera zvanično i počinje. Muhi je slava maltene stigla preko noći, nakon što je za glumicu Saru Bernar napravio pozorišni plakat za predstavu Gizmonda  - vanvremensko delo primenjene umetnosti. 


Les Saisons, série de quatre / Swallowtail Garden Seeds (Flickr)
Les Saisons, série de quatre / Swallowtail Garden Seeds (Flickr)

Gizmonda se toliko dopala ljubiteljima umetnosti da su skidali plakate s javnih mesta i njima dekorisali svoje domove. Ištampano je 4000 primeraka, a Muha je dobio titulu „pariskog kralja art nuvoa“. Narednih šest godina proveo je radeći za Saru Bernar i u ovom periodu nastale su brojne ilustracije, skice pozorišnih kostima, nakit i propagandni materijal.


Tokom 1893 godine, Muha osniva svoj studio u centru grada. U njemu radi na svojim crtežima, a nakon povratka sa Tahitija pridružuje mu se i prijatelj Pol Gogen. Upravo ove godine bile su njegove najproduktivnije i tada nastaju slike po kojima ga i danas pamte. 


Inspiracija Alfonsa Muhe dolazila je iz mnogih različitih pravaca, ali se najvećom odlikom njegovog ličnog stila smatraju različiti prikazi žena duge i kovrdžave kose. Glavni motivi bili su mitološki, uvek usko vezani za slike iz prirode. Sve to upotpunjeno je cvetnim dekorom, toplim bojama i zlatnim odsjajem.

Monaco Monte Carlo (1897) / Alfons Muha (Wikimedia Commons)
Monaco Monte Carlo (1897) / Alfons Muha (Wikimedia Commons)

Njegova fascinacija godišnjim dobima mogla se videti u čak nekoliko različitih serija slika, ali se sa njih isto tako može čitati i velika ljubav prema domovini, koju je u radove ukomponovao simbolima. Za jedno od njegovih najkarakterističnijih ostvarenja uzima se slika Zodijak, a za najkompleksniji i najličniji deo Muhinog stvaralaštva uzima se serija Slovenska Epika.


Kraj XIX veka obeležen je neočekivanom eksplozijom reklamne industrije, čiji se pariski ogranak sve više i više zaljubljivao u ovog češkog umetnika. Uskoro su Muhina dela postala zaštitni znakovi nekih brendova, poput Lefèvre-Utile, koji proizvodi kolačiće i Ruinart Père et Fils, markom šampanjca.


Komercijalizacija njegove umetnosti, međutim, nije mu se ni malo dopala i do kraja života smatrao ju je frustrirajućom. Istovremeno ga je i ometala u fokusiranju na nove umetničke projekte. Stvarao je sa ubeđenjem da umetnička dela treba da prenose duhovnu poruku i da je to njihova jedina uloga i smisao, što se u potpunosti negira učešćem u konzumerističkom društvu.

F. Champenois Imprimeur-Editeur, (1897) - reklama za šampanjac / Alfons Muha (Wikimedia Commons)
F. Champenois Imprimeur-Editeur, (1897) - reklama za šampanjac / Alfons Muha (Wikimedia Commons)

Kraj svog života Muha je dočekao u periodu Drugog svetskog rata. Kao slovenski nacionalista i Jevrejin, bio je jedna od glavnih meta Gestapoa za vreme nacističke okupacije Čehoslovačke, u kojoj je živeo 1939. godine. 


Bio je jedan od prvih ljudi koje je tog proleća Gestapo uhapsio radi ispitivanja i, iako je samo ispitivanje preživeo, zadobio je upalu pluća od koje je u julu mesecu preminuo. Živeo je skoro 78 godina i sahranjen je na Višegradskom groblju u Pragu. 


Muhin stil, koji danas stručnjaci nazivaju art nuvo, imao je veliki uticaj na savremeno stvaralaštvo. Njegove blago neoklasičarske figure sa cvetnim oreolima iza glava postale su zaštitni znak svih gradova u kojima je obitavao, a ostavile su trajnu impresiju na generacije koje su došle posle njega. 

Izvor: Europeanea