Akademik Miloje Sarić i prof. dr Aleksandar Petrović priredili su za štampu autobiografiju Atanasija Nikolića pod nazivom „Biografija verno svojom rukom pisana”, i tako po prvi put skrenuli pažnju na lik i delo jedne od najznačajnihih ličnosti kulturne istorije Srba.
Ko je bio Atanasije Nikolić
Atanasije Nikolić (1803 – 1882) je rođen u Bačkom Brestovcu u opštini Odžaci. Osnovnu školu je završio u Somboru, a 1813. godine je nastavio da uči gimnaziju u Sremskim Karlovcima pod stipendijom iz fonda mitropolita Stefana Stratimirovića. Školovanje je dovršio u Srpskoj pravoslavnoj Velikoj gimnaziji u Novom Sadu.
Po završetku akademije u Đuru (takođe Đer) želja mu je bila da studira matematiku, geodeziju i zemljomerstvo na Univerzitetu u Pešti, ali za to nije imao dovoljno sredstava. Nakon toga, odlazi u Beč i upisuje Artiljerijsku školu carske austrijske vojske. Uvidevši da u artiljeriji ne može napredovati, Nikolić uzima dvogodišnje odsustvo pred Uskrs 1924. godine i prelazi u Novi Sad gde otvara prvu umetničku školu u Srbiji.
Prvi srpski inženjer
Uspevši da se izdržava od škole crtanja, napokon se upisuje na Univerzitet u Pešti istovremeno prekidajući svoje veze sa austrijskom vojskom. Napokon dobija diplomu „inženjera zemljomernika“ (geodeta) i time postaje prvi školovani inženjer u Srbiji. Iako hvaljen za svoj rad (radio je na prokopavanju dva kanala i izgradnji jednog nasipa) ne uspeva da dobije državnu službu, jer nije poznavao mađarski jezik te prihvata mesto upravnika imanja grofa Petra Čarnojevića (unuka patrijarha Arsenija Čarnojevića).
„Prvi je obrazovani srpski inženjer, prvi pokretač inženjerskog obrazovanja u Srbiji i osnivač prve inženjerske škole u Srbiji. Prvi graditelj modernih, nasutih puteva i inženjer prve trase 'carigradskog puta', kao i projektant prve trase železničke pruge u Srbiji Aleksinac – Beograd, tri decenije pre pojave železnice u Srbiji" - prof. dr Aleksandar Petrović.
Prvi rektor Liceja u Kragujevcu
Jula 1838. godine dobija pismo od Dimitrija Isailovića, visokog službenika „popečiteljstva prosveštenja" Kneževine Srbije u kome ga Isailović poziva za profesora matematike u tek osnovanom Liceju u Kragujevcu.
Napisao je prvi srpski udžbenik iz algebre (Algebra-ustrojena za upotrebljenjie slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije). Atanasije Nikolić se sa porodicom preselio u Kragujevac 28. septembra 1839. godine. Sa sobom je poneo pismo iz Ministarstva prosvete kojim se kolegijum Liceja obaveštava o njegovom imenovanju za rektora. Predavanja na Liceju su počela 3. oktobra i Atanasije Nikolić je počeo da vrši svoje dužnosti kao nastavnik i administrator.
„Pristupno predavanje na Liceju u Kragujevcu, ali i pristupnu reč za život u Srbiji, započinje tri puta ponovljenom rečju 'Stoj!' ne bi li na taj način uspeo da prene, probudi usnuli narod, koji se prepušta da ga nose stihije i ne ulaže napor da vidi put iza, kao ni ispred – jednom rečju da spozna samog sebe“ - prof. dr Aleksandar Petrović.
Drugi matamatički udžbenik (Elementarna geometrija-ustrojena za upotrebljenije slišatelja filosofije u Liceumu Knjaževstva Serbije) pojavio se 1841. godine.
Prva proslava školske slave „Sveti Sava“
Srpske škole nisu imale svoju slavu sve do školske 1839/40. godine. Pred nastavničkim savetom Liceja i gimnazije, Atanasije Nikolić je izneo ideju da škole uzmu jedan dan za svoju slavu koju će ubuduće praznovati. Predložio je da to bude Sveti Sava. Ministarstvo prosvete obavestilo je rektora Liceja, mitropolita i sve okružne načelnike da će se Sveti Sava ubuduće praznovati u celoj Srbiji kao školska slava.
Društvo srpske slovesnosti
Atanasije Nikolić je stvorio tehnički rečnik, a iz toga se rodila ideja da zajedno sa Jovanom Sterijom Popovićem osnuje Društvo sprske slovesnosti 1842. godine za koje su izradili Statut. Glavni cilj ovog društva bilo je usavršavanje srpskog jezika i nauke. Društvo je ukinuto 1864. godine usled političkih uplitanja da bi u julu bilo obnovljeno pod nazivom ,,Srpsko učeno društvo" iz koga je nastalo ,,Srpska kraljeva akademija nauka", današnja ,,Srpska akademija nauka i umetnosti" (SANU).
Državna služba
Atanasije je sve do 1842. godine radio kao nastavnik Liceja kada je došlo do dinastičke promene i umesto kneza Mihaila Obrenovića, na čelo zemlje došao je knez Aleksandar Karađorđević. Tada je postavljen za načelnika Policijsko-ekonomskoga odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova i bio je pomoćnik Iliji Garašaninu. Radeći u državnoj službi, Atanasije Nikolić je napisao prvi Policijski zakon i Policijski postupak i osnovao je prvi Kazneni zavod. Jedan od njegovih poduhvata bio je da uposli i obrazuje zatvorenike.
Takođe je osnovao prvu tekstilnu fabriku u Topčideru, osamostalio je poštansku službu. Izlio je prve topove, a takođe je postavio temelje kragujevačke Topolivnice.
Kako profesor Petrović ističe, Atanasija politika nije promenila. On dodaje da je Nikolić sa Garašaninom radio na velikom delu oslobađanja Srba i drugih balkanskih naroda iz turskog i asutrijskog ropstva. Nakon Svetoandrejske skupštine i abdiciranja Aleksandra Karađorđevića, Atanasije je napustio Srbiju – tačnije, bio je proteran. U Srbiju se vratio 1861. godine kada je pomilovan.
Pored svega, Atanasije Nikolić je unapredio i srpsku poljoprivredu. Osnovao je i Poljoprivrednu (zemljodelsku) školu u Topčideru, a zasadio je i topčiderski park.
Takođe, bavio se i književnim radom. Nastavljajući rad Joakima Vujića, napisao je više pozorišnih komada poput „Zidanje Ravanice“, „Ženidba cara Dušana“, gde je bio, i glumac i režiser, i mnoge druge.
Umro je 28. jula 1882. godine u Beogradu.
Prof. dr Aleksandar Petrović napravio je fenomenalan osvrt na ovu veoma važnu ličnost, koja je kako on navodi, zadužila srpski narod, a ujedno i nepravedno zapostavljena. Profesor Petrović naglašava da je poruka koju je Atanasije Nikolić poslao veoma važna: „Nemojte lutati, nemojte se gubiti u lavirintu, nemojte tražiti na drugom mestu čega tamo nema, nemojte očekivati ono što neće doći, jer sve što tražite nalazi se upravo ovde. Ali, da bi se to videlo, treba se probuditi, što je verovatno najteži zadatak koji čovek i narod može sebi da postavi“.
Izvor: 025info, Univerzitet u Kragujevcu, Wikipedia
