Da li pogrešno čitamo majanski kodeks?

Foto: Latin American Studies

Prevela: Ivana Rangelov

Za savremenog astronoma planeta Venera je samo još jedna svetla tačka na noćnom nebu. Ali za drevne Maje, jarka svetlost Venere je bila predskazanje rata koje je dirigovalo ritualnu aktivnost, izazivalo velike bitke i čak je korišćeno kao stenografija za „totalnu destrukciju”.

Arheolozi su dugo posmatrali Veneru kako bi razumeli majanske kalendare i tradiciju. Ali sada, novi pogled na drevni tekst pod nazivom „Drezdenski kodeks” sugeriše da naše razumevanje toga kako su Maje pratile Veneru za svoje nebeske kalendare može biti potpuno pogrešno.

Kombinacijom novog tumačenja teksta, problematičnih matematičkih jednačina i terenskih posmatranja, Herardo Aldana sa kalifornijskog univerziteta Santa Barbara nam je pojednostavio način na koji bi majanski pisari prepravili svoje kalendare.

_veb_novinarstvo.gif

„Tu se odvija jedna veoma elegantna matematika koju nismo mogli da prepoznamo ranije”, izjavio je Aldana.

Njegov rad ne samo da baca novo svetlo na to kako su Maje vezivale svoje obrede za nebo, već može dovesti u pitanje svaki datum koji imamo vezan za događaje iz drevnog sveta Maja.

Nebeska tačka

Naučnici već dugo znaju da su drevne Mezoameričke kulture bile fascinirane noćnim nebom, ali mnogi detalji o tome kako su pratili nebeska tela su izgubljeni pod pustošenjem vremena i osvajanja. „Drezdenski kodeks” (nazvan po evropskom gradu u kojem je smešten od sredine 1700-ih) je jedan od četiri teksta koji su preostali od više hiljada, a koji su postojali pre nego što su Evropljani stigli u Novi svet.

Kao mnoge od ovih dragocenih knjiga, „Drezdenski kodeks” su iznova i iznova, bezbroj puta, proučavali arheolozi i drugi stručnjaci obučeni za dešifrovanje drevnih tekstova. Omiljeni deo su takozvane tablice Venere, koje su snabdele drevne astronome alatkom za ispravljanje njihovih kalendara.

Drevni Mezoamerikanci su koristili dva kalendarska ciklusa koja su se preklapala, a koji su ipak bili nepovezani. Sunčani kalendar od 365 dana, koji se naziva haab, je pratio kretanje Sunca, dok je drugi obredni pod nazivom tzolkin pratio putanju od 260 dana povezanu sa obredima i proslavama. Posmatrajte to kao dane u nedelji, ako jedna nedelja traje 260 dana, svaki dan ima sopstveni kulturni značaj.

mayan_calender.jpg


Foto: Great Dreams

Međutim, s obzirom da je stvarna solarna godina duga 365,25 dana, Maje su morale da preprave tu dodatnu četvrtinu dana, kao što mi sada radimo - dodajući prestupne dane svake četvrte godine.

Kako bi napravile svoje ispravke, Maje su koristile planetu Veneru. Gledajući svoje drevne tekstove, mogli su da znaju gde se Venera nalazi u određenom danu stotinama godina pre, pa samim tim i gde bi trebalo da bude u vreme kada neko pogleda u nebo. Razlika je bila u količini potrebnih ispravki.

Ali to nije tako jednostavno. Više od stotinu godina, stručnjaci su rekonstruisali jednačine koje bi Maje koristile, zasnovane delimično na „Drezdenskom kodeksu”. To na šta su naišli je kompleksna serija zakrpa i promena koje stvaraju hiper precizni kalendarski sistem sličan našem.

Aldanin skorašnji rad je doveo u pitanje tu sliku. Kao inženjer i arheolog, zaronio je u tekst i ponovo protumačio jednu jedinu reč, k’al – za koju se mislilo da znači „vezati ili sputati” – i našao da znači „ograditi”.

Taj mali preokret je promenio način na koji se pretpostavlja da je matematika rađena. Njegova verzija je prostija od prethodnih tumačenja, ali stvara kalendar koji je manje tačan.

Venera, planeta ratnik?

Aldana kaže da ovo novo čitanje sugeriše da su Maje bile manje zainteresovane za preciznost, a više zainteresovane za očuvanje njihovog obrednog kalendara od 260 dana. On upoređuje ovo sa borbom katoličke crkve u 16. veku da stvori precizan kalendar koji će biti vodič za slavljenje Uskrsa, napori koji su nam na kraju dali gregorijanski kalendar koji i danas koristimo.

venus.jpg

Foto: Nine Planets

„Njihova sposobnost da predvide pozicije zvezda je uticala na njihovu sposobnost da isplaniraju svoje religiozne događaje”, rekao je on. Njegov rad tako pomera majansku astronomiju „više u carstvo državnih rituala – obreda velikih razmera.”

Otkivena majanska podzemna opservatorija

U pećini u meksičkom Jukatanu, istraživač „Nacionalne geografije” otkriva ono za šta se veruje da je bila podzemna opservatorija iz koje se moglo svedočiti prolasku sunca kroz zenit.

Nije to mala stvar, pošto su Maje bile nadaleko poznate kao precizni astronomi koji su koristili nebo kako bi predvideli budućnost. I nisu bili jedini Mezoamerikanci koji su pratili stvari poput Venere.

mayaandvenus.jpg

Foto: Message To Eagle

„Venerin lik ide nazad i pre klasičnog doba. Čak su i Olmeci imali Venerin simbol”, izjavio je arheolog Francisko Estrada-Beli sa univerziteta u Bostonu, misleći na roditeljske civilizacije nekoliko Mezoamerikanskih kultura. Na primer, Teotivakan, masivni drevni gradski centar blizu današnjeg Meksiko Sitija, je bio savremenik klasičnog carstva Maja (od 250. do 900. godine posle Hrista), i stručnjaci navode da su njegove tri glavne strukture postavljene tako da budu u skladu sa ciklusom Sunca, Meseca i Venere.

Arheolozi su se čak dugo pitali da li su Maje, Mešike i narod Teotivakana delili ratni kult koji je vezan za Veneru, u kojem su pomeranja planete određivale vojne strategije.

Venera je, čini se, igrala ulogu u dugotrajnom rivalstvu između dve glavne dinastije klasičnih Maja: Tikal i Kaanul, ili Zmija. Neki kažu da je njihova najranija konačna bitka, u aprilu 562. godine verovatno tempirana u skladu sa Venerom.

U najmanju ruku, planeta je bila zlosutan znak. Kada je jedna vojska kompletno zbrisala drugu, kao što su Zmije učinile to Tikalima tog dana, pisari su opisali pobedu tako što su dodali simbol za Veneru kako bi ukazali na „totalno uništenje”.

Ali, ako je Aldana u pravu, moraćemo da promenimo datume za tako epske sudare, jer može biti da njihov i naš kalendar nisu sinhronizovani.

Univerzalni jezik

Harvi Briker, počasni profesor na univerzitetu Tulan, slaže se da su Maje ispravile svoje kalendare tako što su pratili Veneru i da su kalendari imali obrednu svrhu, ali ne vidi zbog čega bi oni favorizovali obredni kalendar. On takođe upozorava na oprez pri doterivanju postojećeg majanskog kalendara dok se ne pojave jači dokazi koji iziskuju takvu promenu.

„To što (sadašnji sistem) koriste ostali nije zbog toga što je popularan, već zbog toga što postoje solidni istorijski i astronomski dokazi da je ispravan”, piše on u mejlu. „Neuspeh u korišćenju istog je fatalna mana u istraživanju doktora Aldane.”

Gerardo_Aldana.jpg

Foto: The Santa Barbara Independent

Aldana kaže da njegov rad ne mora da utiče na ustaljene datume; to je samo mogućnost. Za njega, najuzbudljiviji deo ovog posla nema veze sa tumačenjem već sa hladnom, teškom matematikom.

Dok je radio na „Drezdenskom kodeksu”, osetio se povezanim sa drevnim neimenovanim učenjakom koji se rvao sa istim jednačinama. Razumevanje matematike, kaže on, pomoglo mu je da razume taj narod.

„Govorite kroz jezik matematike”, kaže on. „I to je veoma duboko.”

Izvor: National Geographic