FOTO: Emojipedia
Prva slika: „Zvezdana noć“ Van Goga. Druga slika: Pikasove „Gospođice iz Avinjona“. Treća slika: emodžiji veselog lica. Originalni dizajn popularnih ilustracija koje toliko koristimo u telefonskim porukama predstavljen je na glavnom ulazu Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (Museum od Modern Art – MoMa) od decembra 2016. do kraja marta 2017. Ne postoji vidljivije niti upečatljivije mesto u muzeju od ovog.
FOTO: Foto-savez Srbije
Muzej koji objedinjuje dela najutucajnijih umetnika poslednja dva veka, poseduje 176 ilustracija koje su ostvarile revoluciju u načinu na koji komuniciramo, a koje su dizajnirana pre oko dve decenije. Osim prvog emodžija koji je bio inspirisan popularnim srećnim izrazom lica :) tu su i uplašeno mače, slomljeno srce i pozdrav rukom. Kao što se može primetiti na prvi pogled, nije reč o grafičkim crtežima jasnih linija. Linije su jednostavne i izražene u pikselima. Naravno, to je povezano sa periodom kada su nastali i njihovom zanimljivom pričom.
Poreklo emodžija
Japanac Šigetaka Kurita predstavio je 1999. japanskoj firmi za telekomunikacije NTT DoCoMo 176 ilustracija. Kompanija ga je zamolila da dizajnira jednostavne piktograme koji bi zamenili pisane reči tokom ekspanzije mobilnih telefona koji su i dalje imali vrlo ograničeno mesto za pisanje.
Originalna ideja je stara koliko i samo čovečanstvo i može da se prati od epohe hijeroglifa i ideograma. „Nema ničeg modernijeg od koncepta ‘vanvremenski’“, kaže za Los Angeles Times Paola Antoneli, kustos muzeja. Za svoju modernu verziju Kurita je našao inspiraciju u mangi (japanskim stripovima), kineskom pismu pa čak i u saobraćajnoj signalizaciji.
Čudno je u današnjem svetu tehnologije videti dizajn originalnih emodžija od 12 piksela koji nam stvara utisak da pratimo jednu staru civilizaciju. Međutim, čak i ako uzmemo u obzir neke od originalnih crteža Kurite, značenje ovih emodžija je i dalje misterija, osim ako se ne potraži na internetu. Krugovi u boji, raštrkane tačke, drveni konjić i figurice koje preovladavaju u njegovom dizajnu, da bi se dešifrovali, zahtevaju veliku moć apstrakcije.
FOTO: BBC Mundo
Da li je to umetnost?
„Emodžiji su jak pokazatelj moći koju dizajn poseduje u izmeni ljudskog ponašanja“, kaže Pol Galovej, specijalista odeljenja arhitekture i dizajna Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.
Nije ni čudo. Prema istraživanju sajta Statista iz 2013. godine, 74% državljana SAD-a već koriste emodžije svakog dana. Godine 2015. sprovedeno je još jedno istraživanje u kom je 70,4% amerikanaca navelo da pribegavaju korišćenju emodžija jer im pomažu da preciznije izraze ono što žele. Upravo zbog toga što označavaju emocije nazivamo ih i emotikonima ili emodžijima (eng. emoji).
„Ova maestralna dela postala su osnova za izuzetan razvoj vizuelnog jezika“, dodaje Galovej na svom blogu. Ako je umetnost način predstavljanja sveta, emodžiji mogu da budu znak našeg vremena. U svetu sa više od dve milijarde mobilnih telefona, tekstualne poruke zamenile su živ govor.
Pac-man i Tetris u muzeju
Firma NTT DoCoMo, najveći mobilni operater u Japanu, poslala je emodžije ovom muzeju besplatno i u digitalnom formatu. Međutim, nije prvi put da Muzej moderne umetnosti u Njujorku proširuje svoju kolekciju digitalnim „predmetima“. Simbol @ (et) nalazi se na izložbi od 2010. i prouzrokovao je čitavu revoluciju u trenutku kada je izložen. „Više nije obavezno da ono što se nabavlja i izlaže bude fizički predmet“, istakla je tada Antoneli.
Muzej moderne umetnosti kupio je 2012. primerke video-igrica Pac-man, Tetris i SimCity 2000 da bi ih kasnije izložio u istoj zgradi u kojoj se nalaze radovi Matisa, Poloka, Vorhola ili Fride Kalo.
Ovim novim oblicima umetnosti više neće biti potrebni veliki prostori i galerije. Štaviše, sad možemo da kažemo da je sva imovina koju nosimo u tašni mali muzej moderne umetnosti.
IZVOR: BBC Mundo