Ova godina je teška za sve. Naši svakodnevni životi i navike su dobili novo obličje. Sve ceremonije su odložene, održane bez publike ili onlajn. Međutim, stara gospođa, ceremonija dodele Oskara, se ne predaje. Ove godine su se ušunjale neke promene, tiho, neprimetno i možda je baš to ono zbog čega se verni pratioci sedme umetnosti još više raduju 25. aprilu.
Zanimljivo je da se premijerno gledanje filmova nominovanih za Oskara, stacioniralo na internet platformi, Netfliks. Podsetimo se da su se pre dve godine gledaoci bunili što se sa kandidatima nisu upoznali u bioskopima, već na Netfliksu. Danas je on jedino rešenje da se premijere uopšte održe, zahvaljući čemu Netfliks prednjači sa 35 nominacija. Finčerov „Mank“, koji se takođe nalazi na ovoj platformi, za sada ima najviše nominacija u čak 10 različitih kategorija.
Ovo je godina u kojoj je diverzitet zaista dobio na važnosti. Po prvi put u istoriji Oskara, dve rediteljke su se našle u trci za nagradu za Najbolji film i Najbolju režiju- Emerald Fenel za “Promising Young Woman” i Kloe Džao za “Nomadland”. Veliki broj Afro-američkih glumaca u glavnim ulogama je opravdano dobilo nominacije, što dodatno potvrđuje da je diverzitet zasijao, prenosi portal Buro.
Bosanska rediteljka, Jasmila Žbanić, se sa svojim ostvarenjem “Quo vadis, Aida?” našla u kategoriji za najbolji strani film. „Ono što je posebno interesantno i neobično u ovom filmu, genocid iz Srebrenice je prikazan očima žene i time je dobio perspektivu koja se prvi put sreće u ratnim filmovima. Aida predstavlja sve žene koje su u ratu izgubile svoje muževe. Ona je majka Srebrenice“, istakao je jedan od glumaca, Izudin Bajrović, u emisiji Nove S, „Među nama“.
Srpski kandidat za Oskara bio je film „Dara iz Jasenovca“, reditelja Predraga Gage Antonijevića, ali se nije našao na užem spisku.
Iz organizacije, svetski poznate ceremonije, izbija optimizam. Akademija filma, umetnosti i nauke, koja dodeljuje Oskare, zamolila je Oskarovca režisera, Stivena Soderberga, da „iznova osmisli“ ovaj događaj u svetlu pandemije kovida-19, kako bi ona bila dovoljno glamurozna da oboji ovo tmurno doba.
Mnogo promena nas je pogodilo u prošloj, nastavljajući se na 2021. godinu. Novine u ceremoniji dodele Oskara su, takođe, eminentne. One se ne odnose samo na pandemijski talas promene i sve veći uticaj Netfliksa, već i na nova pravila ocenjivanja filmova o kojima se šuška, stavljanje akcenta na rasne i razlike seksualnog opredeljenja. Naslućuje se dolazak nove ere filmske umetnosti. Nov način ocenjivanja ne bi trebalo da ograničava slobodu umetnika.
Da li ćemo se iz crvenih somotskih stolica bioskopske sale ustajalog mirisa prebaciti na udoban kauč dnevne sobe da bismo gledali premijere Oskarovih kandidata, ne znamo. Ono što je sigurno, ljudi će uvek sa istim žarom iščekivati dodelu Oskara, nervirajući se ako njihovi favoriti ispadnu iz trke. Glumeći filmske kritičare, oni će primećivati nove detalje zahvaljujući prethodno stečenom „oskarovskom“ iskustvu. Ipak, treba biti iskren i reći da su ovogodišnje nominacije pozitivno iznenadile i da smo se više radovali nego nervirali.
