Drvo koje je preživelo bombardovanje Hirošime
Pixabay

Prva atomska bomba bačena na Hirošimu u svojstvu oružja bačena je 6. avgusta 1945. godine. U trenutku eksplozije - na temperaturi 40 puta većoj od sunčane i približnim zračenjem od 240 greja - grad je uništen i poginulo je oko 140.000 ljudi


Za nešto manje od godinu dana, nekoliko kilometara od epicentra, procvetala je ginko biloba među ruševinama nekadašnjeg budističkog hrama. Uprkos obnovi zgrade, drvo je opstalo i tako postalo simbol ponovnog rađanja i obožavanja. 


U podnožju stabla stoji natpis „Nikada više Hirošima“. Iako tokom dužeg vremena nije bilo traga života u gradu, neke ginko bilobe (i druge vrste) ponovo su nastale među ruševinama i usred pustoši. Japanci su drveću koje je preživelo atomsku bombu dali nadimak Hibakujumoku.


Snaga ginko bilobe je zadivljujuća. Ovo drvo opstaje uz malo svetlosti i manjak hranljivih materija i veoma je otporno na bakterije, gljivice i viruse. Njegov DNK je oko 3,5 puta duži od ljudskog i sadrži više od 40.000 gena, od kojih mu mnogi pomažu da se zaštiti od spoljnih pretnji. Sve ukazuje na to da su tokom godina značajno uvećane porodice gena koji mu pružaju odbrambene mehanizme.


U slučaju napada biljojeda ili patogena oslobađa skup molekula kako bi se izborio sa njima. To se može učiniti ili direktnim kontranapadom ili aktiviranjem sistema uzbune koji može koristiti odbrambeni mehanizam, kao i privući neprijatelje svojih neprijatelja. Naučnici trenutno proučavaju u kojoj meri hemija drveta poseduje farmakološka svojstva.

Pixabay
Pixabay

Ginko biloba se već vekovima koristi kao tradicionalni lek u azijskim zemljama. U Priručniku o lekovitoj materiji, najpotpunijoj knjizi sa iscrpnim istraživanjem o tradicionalnoj kineskoj medicini, semenke ginko bilobe su opisane kao lek protiv senilnosti starijih članova kraljevskog dvora.


Na zapadnom tržištu ovi proizvodi su vredni stotine miliona, ali se efikasnost njihove kliničke primene ipak dovodi u pitanje. U slučaju demencije, najnovije istraživanje značajnog uzorka u trajanju od šest godina nije pokazalo razliku između ginko bilobe i placeba


Obe grupe ispitanika koje su učestvovale u eksperimentu dobile su iste rezultate pri vežbama za pamćenje, govor, pažnju, vizuelno-prostorno rasuđivanje i testovima izvršenja naredbi. Izgleda da je za sada klinička upotreba pod znakom pitanja te će se hemijske moći drveta odnositi isključivo na njegovu vitalnost i dugovečnost.


Ginko biloba može da živi 1.500 godina i predstavlja jedan od najstarijih živih organizama na Zemlji. Predstavlja živi fosil s obzirom na to da potiče od pre 270 miliona godina, čak i pre nego što su se pojavili dinosaurusi i cveće. Uprkos svom morfološkom zastoju, nadživelo je druge srodne vrste koje su polako nestajale. Ipak, nakon glacijalnog perioda, ostale su samo one u pojedinim planinskim regionima u Kini.

Pixabay
Pixabay

Najnovija istraživanja su potvrdila da postoji izvorna vrsta nekultivisane ginko bilobe u dolini i na nižim padinama planine Dalou, na jugoistoku ove azijske zemlje. Za nju se pročulo zahvaljujući čoveku, kao i njenoj dugovečnosti, u velikoj meri. Prvi pisani dokument o gajenju ove biljke potiče od jednog monaha iz 980. godine. U 13. veku plantaže su se već bile proširile širom Azije, a 1690. godine je lekar i botaničar Engelbert Kempfer otkrio njeno postojanje u Japanu. Od tog vremena mogu se videti ginko bilobe kako ukrašavaju parkove i vrtove u celom svetu.


U Nemačkoj, pesnik Gete je inspirisan ginko bilobom napisao sledeće stihove:

„List ovog drveta koje je sa Istoka / u moj vrt stiglo, sada ga krasi. / Skriveni smisao nosi, mudrog / čoveka na razmišljanje navodi“

Pixabay
Pixabay

Pesma je bila posvećena njegovoj ljubavnici Marijani fon Vilemer. Poslednji put su se videli 23. januara 1815. godine u vrtu zamka Hajdelberg gde je Gete pokazao Vilemerovoj ginko bilobu i uzeo dva lista koja je potom zalepio na pesmu. Nekoliko dana kasnije poslao joj je pesmu u kojoj je prikazano poređenje između zanimljivih oblika listova i dualitet nasuprot jedinstvu romantičnog ciklusa:

„Da li je ovo drvo jedno živo biće / podeljeno na dvoje? / Ili su to dva bića koja su / odlučila da budu jedno?“


Izvor: El Pais