Rodio se u Nišu, a osnovnu školu završio je u Subotici. Studirao je filozofiju u Beogradu i ovaj grad zauzeo je posebno mesto u njegovom srcu. Nastavio je da živi i radi u Beogradu, a radio emisija kojom se proslavio zvala se „Beograde, dobro jutro“.
„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“
Na talasima Radia „Studio B“ svakog radnog dana Duškov glas budio je Beograđane, ispraćao đake u školu i radnike na posao. Popularnost ove emisije bila je neverovatna. Duškova jednostavnost, neposrednost i duhovitost privlačili su mnoge slušaoce. Smatra se da je ovom emisiom napravio revoluciju u dotadašnjem novinarstvu. Aforizmi koji su nastali u periodu 1976-1983. objavljeni su u tri knjige čiji su tiraži za to vreme bili veoma veliki.
Duško je pisao i pesme, skečeve, najave i scenarije za dokumentarne filmove. Autor je radio drame za decu „Kapetan Džon Piplfoks“ koja je 1953. godine objavljena kao ploča. Najpoznatija glumačka imena pozajmila su glasove Radovićevim likovima: Ružica Sokić, Mira Stupica, Ljuba Tadić, Milutin Tatić i drugi.
Dečiji hor „Kolibri“ često izvodi pesme čiji je autor Duško Radović: „Plavi zec“, „Strašan lav“, „Sve što raste htelo bi da raste“ i druge. Vodio se principom da pesma treba da raduje čitaoce i da bude jasna, a ne da ih zbunjuje.
Duško Radović i deca
Svetski dan deteta obeležava se 20. novembra. Ovaj praznik ima za cilj da skrene pažnju na probleme najmlađih, ali i na njihovu važnost, jer na mlađima svet ostaje.
Duško Radović često je govorio o deci. Čini se da je u potpunosti razumeo detinju dušu. Upozoravao je na najveće greške u vaspitanju i trudio se da podstakne roditelje da ih ne čine.
„Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neće imati drugih problema sem vas.“
Bez obzira na sve obaveze roditeljima prioritet moraju da budu njihova deca. Ništa ne može da zameni ljubav i pažnju, a to je ono šta je svakom mališanu neophodno.
„Ima velike sirotinje među našom decom kojoj, sem para, roditelji ništa drugo nisu mogli dati.“
Primetno je u svakoj njegovoj reči saosećanje sa najmlađima. Podseća na činjenicu da detinjstvo treba da bude najbezbrižniji period. S godinama dolaze problemi, nedoumice, stalni napori za ostvarenje ciljeva, borba sa nedaćama.
„Volimo decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.“
Radovićeva emisija ostaće upamćena po nesvakidašnjem konceptu, njegova dela po jednostavnosti i humoroističnoj noti koja ih prožima, a sam Duško po poštovanju koje je ukazivao deci kao najmlađim i najnežnijim članovima društva.
Izvor: www.biografija.org
