Korona virus je nedavno zavladao planetom raširivši strah, paniku i smrt. Ljudi širom sveta dane su provodili u svojim domovima, ulice su bile potpuno prazne, a priroda je ponovo počela da se budi. Svetska ekonomija je naglo oslabila. Situacija je počela da se poboljšava, a ljudi se vraćaju uobičajenim obavezama. Nesporno je da smo svedočili događaju koji će biti urezan u istoriju.
O epidemijama koje su zahvatale svet pre virusa korone možete saznati u nastavku.
Hamin Manga
Pre oko pet hiljada godina epidemija je zahvatila naseobinu u severoistočnoj Kini. O tome da epidemija nije poštedela nijednu starosnu skupinu svedoče skeleti pronađeni u kući koja je izgorela. Arheološka i antropološka istraživanja pokazala su da se epidemija dogodila brzo. Nije bilo vremena da svi umrli budu sahranjeni. Pronađeno je još jedno nalazište masovnih grobnica koje datira iz istog perioda. Ova dva nalazišta, Hamin Mangha i Miaozigou, takođe na severoistoku Kine, ukazuju na to da je epidemija poharala čitavu regiju.
Tukididova kuga
Bolest koja se preko Libije, Etiopije i Egipta preneta do Atine, nazvana je po istoričaru Tukididu, koji ju je i opisao. Zbog simptoma se pretpostavlja da se radilo o tifusu. Tukidid, koji je takođe bio zaražen, naveo je da za bolest nije bilo leka. Zaražene su mogli da leče samo oni koji su bolest preležali. Zbog epidemije je preminula trećina Atinjana, što je doprinelo pobedi Sparte.
Antoninijeva kuga
Pretpostavlja se da su se male boginje pojavile kod Huna. Huni su zarazili germanska plemena, a oni rimske trupe koje su povratkom iz pohoda zarazu raširile po celom carstvu. Epidemija je trajala 15 godina. Procenjuje se da je tokom tog perioda preminulo ukupno pet miliona osoba. Kasiju Dion Kokejanu, rimski konzul i istoričar, naveo je da je samo u gradu Rimu umiralo do dve hiljade ljudi dnevno. Bolesti su podlegli i carevi Lucije Ver i Marko Aurelije iz dinastije Antonina, po kojoj je ova kuga ponela ime.
Crna smrt
Druga po redu „bubonska kuga“ je pandemija koja je odnela najviše života, odnosno oko 60 odsto evropske i trećinu ondašnje svetske populacije. Žarištem se smatra Azija, a preko luke Meina na Siciliji bolest je stigla u Evropu. Hroničari beleže da su tela mrtvih ležala po ulicama, raspadala se i širila neprijatne mirise. Zastrašujuće prizore bolesti i smrti opisao je i Đovani Bokačo u svom delu Dekameron.
Francuska i Engleska su, pokošene bolešću, sklopile primirje (Stogodišnji rat). Kuga je promenila ekonomske okolnosti i demografsku strukturu, pa je britanski feudalni sistem pao. Bolest je oslabila i Vikinge, zbog čega su se povukli iz rata protiv starosedelaca Grenlanda i odustali od pokušaja dopiranja do Severne Amerike. Bubonska kuga se ponovo pojavila u Londonu u drugoj polovini 17. veka. Tokom godinu dana usmrtila je više od dvadeset odsto stanovništva. Izbijanjem velikog požara, kada je izgorelo oko 13 hiljada kuća i skoro 90 crkava, epidemija je počela da jenjava.
Iriška kuga
Epidemija kuge je više puta pogađala Evropu, tako da ni današnja Srbija nije ostala pošteđena. S obzirom na to da je bolest najviše buktala u Irigu kod Novog Sada, u literaturi se pominje kao „Iriška kuga“. Iz Turske, bolest su u Beograd preneli trgovci i vojnici. Do Iriga je bolest dospela kada je izvesna Anđelija sa sahrane donela ćilime kao uspomenu, a sa njima i kugu. Odatle se zaraza proširila širom Srema, čak do Vukovara. Kako bi se širenje zaraze sprečilo, u Irigu je spaljeno oko 400 od 912 kuća, a skoro polovina žitelja je preminula. Nakon zaraze, do tada ekonomski jak i napredan Irig se ni do sada nije oporavio. Stanovnici Rume su podigli spomenike na ulazu u svoj grad, kako bi obeležili mesto na kom je kuga zaustavljena. To su jedinstveni spomenici te vrste u Evropi.
Španska groznica
Pri kraju Prvog svetskog rata, u Kini je izbila epidemija, izazvana, pretpostavlja se, virusom H1N1 koji prenose ptice. Epidemija je raširena kada su kineski radnici preko Kanade transportovani u Evropu. Bolest je nazvana španskom, jer je Španija u ratu bila neutralna. Zbog ratnog stanja, neuhranjenosti stanovništva i njihovog slabog imuniteta, virus je bio smrtonosan. Skoro trećina svetske populacije bila je zaražena.
Variola vera
Sedamdesete godine prošlog veka porodica iz Avganistana je krenula na hodočašće u Iran, što je izazvalo epidemiju velikih boginja tamo. Epidemija je u Iranu trajala dve godine, a hodočasnici su je prenosili dalje u Siriju i Irak.
Poslednja epidemija velikih boginja u Evropi zahvatila je Srbiju, kada se kosovski Albanac Ibrahim Hoti posle hadžiluka u Iranu vratio na Kosovo. Epidemija se raširila pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore. Zbog širenja zaraze hitno je ograničeno kretanje, formiran je karantin i masovna vakcinacija je bila obavezna. Dva meseca nakon proglašavanja vanrednog stanja, u maju 1972. godine, poslednji izlečeni bolesnik pušten je iz karantina.
Pored navedenih epidemija koje su kroz istoriju uticale na život i događaje, čovečanstvo su zahvatale i mnoge druge bolesti. U 21. veku mogli smo da svedočimo ptičjem i svinjskom gripu. Iako za mnoge bolesti vakcine do danas nisu pronađene, otkriće penicilina i drugih antibiotika pomoglo je u sprečavanju sekundarnih bakterijskih infekcija.
Izvori: Pulse.rs, slobodnaevropa.org
Dodatni izvori: nationalgeographic.rs, politika.rs, livescience.com
