Britanija je bila snažna država i kolonijalna sila. Indija je često nazivana „draguljem u britanskoj kruni“ zato što je ovo područje veoma bogato prirodnim resursima koje su Britanci prisvajali. Najviše koristi donosila im je upravo ta kolonija. Nijedan narod ne pristaje dobrovoljno da bude potlačen. Stanovnici su težili da se oslobode vlasti koja im je nametnuta. Ta borba je dugo trajala. Čovek koji se u njoj istakao i kog mnogi smatraju utemeljivačem savremene Indije je Mahatma Gandi.
Rođen kao Mohandas Karamčak Gandi, odrastao je u porodici koja je živela u skladu sa pravilima hinduizma. Ono što je naučio u najranijem periodu predstavljalo je temelj njegovog daljeg rada. Zalagao se za istinu i nenasilje. Insistirao je na miroljubivom pristupu i poštovanju drugih ljudi i njihovih različitosti.
„Sila je oružje slabih; nenasilje je oružje jakih.“
Školovao se u Londonu. Završio je pravo, ali po povratku u rodnu zemlju nije imao sreće sa traženjem posla u struci. Tek nakon dve godine odlazi u Durban kao predstavnik jednog indijskog preduzeća. Tada se susreće sa nepoštovanjem i omalovažavanjem. Shvata do koje je mere položaj indijskog i crnačkog naroda ugrožen, uviđa da se ovi ljudi suočavaju sa nepravdom i netoleranciom. To ga je nagnalo da uzme stvar u svoje ruke. Prekretnica u njegovom životu desila se nakon osnivanja pokreta kom su se pridružili mnogi i koji je privukao značajnu pažnju javnosti.
Stanovništvo ga je zavolelo i divilo se njegovoj blagosti i čovečnosti. Organizovao je odrede koji su pomagali narodu da se prehrani, izleči i obrazuje. Iz vida pritom nije gubio ideju o oslobađanju od kolonijalne vlasti. Bio je hapšen, ali nikada se nije predao niti odstupio od svojih načela.
Mahatma Gandi ubijen od strane jednog fanatika, a vest o smrti ovog hrabrog i velikodušnog čoveka potresla je ceo svet. Ostao je upamćen i po svojim izrekama kojima je želeo da probudi ono najbolje u ljudima.
„Ne smete izgubiti nadu u čovečnost. Čovečnost je poput okeana; ukoliko nekoliko kapljica okeana postane prljavo, to ne znači i da je okean prljav.“
Zračio je skromnošću. Odevao se jednostavno. Uvek su ga viđali u tradicionalnoj indijskoj odeći koju su nosili najsiromašniji. Bio je vegetarijanac. Autor je knjige „Moral baza vegetarijanizma“. Smatrao je da su sve religije jednake.
„Ja sam hindus, ali sam takođe i hrišćanin, musliman, budista i jevrej.“
Kada je reč o njegovom braku, Mahatma je govorio da on i Kasturba Gandi, njegova supruga, žive poput brata i sestre. Po tadašnjim običajima oženio se sa samo 13 godina. Sećao se tog dana.
„To je dan koga se sećam rado jer smo bili deca. Nismo razumeli šta je to, ali smo videli priliku da se obučemo drugačije, jedemo slatkiše i igramo sa rođacima.“
Snimani su filmovi i napisano je više knjiga o životu i radu Mahatme Gandija. Ričard Atemboro režirao je film „Gandi“ koji je osvojio osam Oskara. Glavnu ulogu je tumačio Ben Kingsli. Gandiju su i Beograđani odali počast. Pre 11 godina na Savskom keju postavljena je bista indijskog borca za nezavisnost, a ulica u blizini takođe nosi njegovo ime.
Čuveni indijski pisac i nobelovac Rabindranat Tagore dao mu je nadimak Mahatma što znači velika duša. Gandi je živeo u skladu sa svojim uverenjima, težio je ka tome da svet učini lepšim mesto i da oplemeni sve oko sebe. Jednom prilikom rekao je uz osmeh na licu: „Moj život je moja poruka.“
Izvor: wannabemagazine.com
