Koliko se danas posećuju ustanove kulture poput biblioteka, pozorišta ili bioskopa? Koliko se danas čitaju klasici naše i svetske književnosti? Po rečima bibliotekarke iz Malog Požarevca, veoma mali procenat ljudi koji su ušli u biblioteku tražilo je pisce poput Ernesta Hemingveja, za Eriha Mariju Remarka niko nije pitao 23 godine. Čitaju se i traže uglavnom školske lektire po koje dolaze osnovci, delom nekoliko njih iz srednje škole i tek poneki student koji je naviku čitanja sticao od malih nogu.
Kako navodi portal „ Noizz “, knjige koje ne spadaju u kategoriju lektira, a rado se čitaju su: „Čudan osećaj u meni“ Orhana Pamukа, „Kafka na obali mora“ Murakimija i „Pokoravanje“ Mišela Uelbeka.
Današnje vreme obeležila je pojava mnogih novih imena među pisaca i knjiga koje su preplavile najpoznatije knjižare. Kvantitet pisanja se povećao na uštrb kvaliteta napisanog, a čitanje svelo na minimum. Zato i ne čudi izjava Emira Kusturice sa otvaranja Sajma knjiga u Beogradu , oktobra 2015. godine: „Danas nema ko ne piše, a malo ko čita“ .
Trendovi poput rijaliti programa sa nacionalnih frekvencija utiču na mlade pokazujući im da su banalnost , nasilje i vulgarnost sasvim prihvatljivi načini ponašanja. Kao posledica izostanka finansijske podrške , javlja se gašenje kulturnih institucija.
Javnost je nedavno bila uzdrmana pričom o zatvaranju Zadužbine Ilije M. Kolarca. Studenti su danima prikupljali potpise kako bi se omogućio nastavak rada ove institucije. Narodni muzej čeka na svoje renoviranje od 2003. godine kada je stavljen pod katanac, a u poslednje vreme zatvoreni su skoro svi beogradski bioskopi : „Kozara“ , „Balkan“, „Partizan“, „Zvezda“, „Voždovac“ . Pozorište „Boško Buha“ još uvek nije kompletno rekonstruisano.
„Buha je škola. Školuje buduću pozorišnu publiku. Obrazuje one koji imaju smisla za daske koje život znače“, izjavio je Ljubivoje Ršumović za zvaničan sajt pozorišta . „Budi u deci visoke estetske kriterijume. Buha je tradicija. U Buhi su režirali najbolji, od Bojana Stupice do Milana Karadžića. I kada pecka - Buhu vole. Buha se ne takmiči sa drugima, takmiči se sa sobom. Više igre, više duha, Pozorište Boško Buha.“
Situacija na periferiji glavnog grada je kritična. Domovi kulture po selima su samo ruševine. Centri za kulturu i bioskopi u opštinama na rubu grada su puni samo ako se prikazuju filmovi i predstave koji su prethodno u većim sredinama postigli uspeh.Prethodnih nedelja sale su punili filmovi „Stado“ , režiserski debi Nikole Koja i „Jesen samuraja“ , mladog reditelja Danila Bećkovića i novi film Zdravka Šotre „Santa Maria della Salute“.
Kafane kao stecište kulture i mesto na kome su se rešavali najveći problemi, iščezavale su pred očima javnosti. U periodu od nekoliko godina nestale su table sa imenima naših najstarijih prestoničkih kafana u kojima su se sakupljali naši najpoznatiji umetnici. Zamenile su ih trgovačke radnje, kineski butici i drugi – objekti neodređene namene. Neke od njih su ipak obnovljene u protekle tri godine, tako da se ponovo tamo može popiti kafa i razgovarati sa poštovanjem prema ljudima koji su ranije dolazili.
Samostalnih projekata gotovo da nema. Nedostaju finansijska sredstva za njihovo ostvarivanje. Siromaštvo naroda kod nas nažalost donosi i siromaštvo kulture i izgleda da je to odgovor na pitanje koje je postavio Dragan Bjelogrlić u medijima:
„Da li siromaštvo neophodno prati i primitivizam?“
Ilija Stanković
Pročitajte i:
Pet načina da uredite svoj život
Družina „Među nama“ o umjetnosti
Sportom protiv stresa u ispitnim rokovima
