Iznenađujuće poreklo koncepta „mindfulness“

Da li ste se nekada zapitali odakle potiče koncept „mindfulness“? Radi se o tehnici tj. skupu tehnika koje su trenutno aktuelne zbog lakoće sa kojom ih ljudi razumeju, iskustava ljudi koji ih primenjuju i njihove moćne praktične primene. Upravo zbog toga, teško je da ćete proći pored neke knjižare, a da ne uočite reč „mindfulness“ na nekoj od knjiga u izlogu. Ipak, ova tehnika koja govori o potpunoj svesnosti naših postupaka je daleko od moderne, bez obzira na to što smo je svrstali u savremene tehnike. Kako biste upoznali njeno poreklo vratićemo se nekoliko vekova u prošlost.

Kažu da se svaka moda vraća. Međutim, iako se za „mindfulness“ ne može reći da je moda, zanimljivo je koliko se u poslednje vreme govori o tehnici koja je stara skoro tri milenijuma. Smatra se da „mindfulness“ potiče iz mesta Kapilavastu koje se danas nalazi na granici između Indije i Nepala. Ova tehnika je nastala tamo gde su zaživela mnoga istočnjačka učenja vezana za čoveka i svest, a koja su se kasnije proširila na celu planetu.

Zanimljiva je činjenica da je „mindfulness“ nastao u jednoj palati pre nekih 2.500 godina. Na tom mestu je potomak Sudodana, kralja plemena Sakja, čovek po imenu Sidarta Gautama, prvi put u istoriji spomenuo pojam koji je nama danas poznat.

Sidarta je postao čovek kome je dosadio njegov sređen i ustaljen način života. Umorio se i od patnje koja ga je okruživala. Zbog toga je odlučio da se prepusti strogoj askezi. Započeo je život koji se zasnivao na intenzivnoj meditaciji, ali u njoj nije našao podsticaj koji je tražio.

Potraga za načinom na koji bi utekao svom tadašnjem emocionalnom stanju ga je jedne noći odvela do svetog drva smokve u Urveli, na obali jedne reke, pritoke Ganga. Seo je ispod tog drveta i obećao sebi da se neće pomeriti sve dok ne pronađe istinsku spoznaju. Te iste noći doživeo je prosvetljenje. Da bi postigao svoj cilj morao je da odoli iskušenjima koja mu je slao bog Mara, koji je na sve moguće načine pokušao da ga natera da odustane od svog cilja. Tako je postao Buda tj. Prosvetljeni.

Zapravo, ova priča može biti više fikcija nego stvarnost. Sidarta ili Buda, kako god da ga zovemo, nije ostavio nijedan pisani dokument. Uprkos tome, suština njegove zamisli i filozofije je preživela, prenoseći se od čoveka do čoveka, i tako stigla do našeg vremena.

Ova ličnost, koju prati izuzetno zanimljiva priča, vođena sopstvenim iskustvom kao izvorom znanja, pronašla je niz postulata koji se mogu smatrati temeljima koncepta „mindfulness“: 

1. Tokom svakog trenutka našeg života treba biti svestan u potpunosti i živeti u sadašnjosti.
2. Prihvatiti sve što nam donosi životno iskustvo, bilo da je pozitivno ili negativno, s ljubavlju i bez predrasuda.
3. Otvorenog srca prihvatiti činjenicu da možemo biti sopstveni najbolji prijatelji i dozvoliti sebi da saosećamo sa svima koji nas okružuju.

Ove tri stavke predstavljaju osnovu i poreklo koncepta „mindfulness“, kao i suštinu našeg životnog puta. Na taj način obnavlja se kontakt naših čula sa našim emocijama, uspostavlja se potpuna svesnost i primenjuje se delanje u skladu sa mestom i okolnostima u kojima se nalazimo u svakom trenutku.

Mnogo kasnije, jedan učitelj budizma sa Tibeta, Čogjam Trungpa Rinpoče, izbegao od kineske invazije i represije, posvetio se proučavanju pogleda istočnjaka na svet. Na ovaj način, Rinpoče je prorekao da će budizam stići na zapad u vidu psihologije. Nakon toga, tokom 60-ih godina, doktor Džon Kabat-Zin je počeo da koristi tehniku „mindfulness“ kako bi poboljšao život pacijenata koji su dolazili na Kliniku za smanjenje stresa u Domu zdravlja Masačusetskog univerziteta.

Tako nam ovim drevnim putevima danas snažnije nego ikada stiže tehnika „mindfulness”. Budistička filozofija prilagođena zapadnjačkom svetu koja se malo-pomalo, i na zahtev društva, ustaljuje kao jedna od najprihvatljivijih tehnika za poboljšanje naše mentalne aktivnosti.

Izvor: La Mente Es Maravillosa