Januar nam donosi neobjavljenu priču Silvije Plat
Journals of Sylvia Plath/--v (Flickr)

„Meri Ventura i deveto kraljevstvo" - priča koja opisuje sudbonosno putovanje vozom, jedna je od serije samostalnih kratkih igranih naslova koje je „Faber" objavio povodom 90. godišnjice izdavača.


Prema učenjaku Piteru K. Stajnbergu, to je potpuno drugačije od bilo čega što je Platova napisala. „To je važno delo i drugačije je od onoga na šta su čitaoci navikli", rekao je Stajnberg. „Zato је uzbudljivo što će uskoro biti na raspolaganju za čitanje i razmatranje", dodao je.


Priča prati jednu mladu ženu dok je majka i otac guraju na platformu punu pare po blistavim halama stanice nalik na katedralu, pre nego što je napuste u zlokobnjoj „kočiji" opremljenoj plišanim sedištima boje vina. Tamo Meri upoznaje ljubaznu ženu koja je vodi, poput voza što se kreće kroz mračne tunele i sumorne jesenje pejzaže.

Pixabay
Pixabay

„U jednom od kukuruznih polja, strašilo joj je privuklo pažnju, ukršteni štapovi podbočeni nakrivo, a kukuruzne ljuske trunule su ispod. Tamni, odrpani kaput se uvijao na vetru, prazan, bez oblika. A ispod smešne figure, crne vrane su se šepurile napred-nazad, kljucajući žitarice na suvom tlu".

Na stanici šestog kraljevsta, kondukter obučen u crno prati bledu ženu iz voza, uprkos protestima. Meri je odahnula što drugi putnici izgledaju zadovoljno, ali njihova blaga nezainteresovanost o njihovom konačnom odredištu ispunjava njenog pratioca užasom: „Neće im biti važno dok ne dođe vreme za deveto kraljevstvo".


Prema biografu Endruu Vilsonu koji je objavio Mad Girl's Love Song 2013. godine, Platova je priču napisala u decembru 1952. godine, dok je bila stipendista na trećoj godini studija na koledžu Smit (Smith College) - izbudljivo ali uznemirujuće vreme za Platovu.


„Ona je bila pod velikim pritiskom, a većinu tih pritisaka je sama stvorila", rekao je Vilson osvrćući se na ovaj period njenog života. „Bila je neverovatno takmičarski nastrojena i uvek je težila da bude najbolja. Sada je bila okružena mladim ljudima koji si bili talentovani kao i ona, ako ne i više. Morala je da poveća svoj prihod, tako da je gulila krompir i seckala povrće u kuhinji koledža, a takođe je zaradila značajnu količinu novca pišući pesme i priče".


„Mnoge od njenih ranih priča vuku korene iz sopstvenog života i bave se situacijama koje je i sama iskusila", dodao je Vilson. „Ali ova priča se ističe zbog svog odvažnog metafizičkog aspekta".


Stajnberg, koji je uredilo zbirku pisama Silvije Plat koja je završena prošlog meseca, složio se da se „Meri Ventura i deveto kraljevstvo" ističe samo po sebi.



Simon James (Flickr)
Simon James (Flickr)

„Mislim da Platova ovde pokušava da feminizuje i modifikuje neke biblijske priče, kao i Danteovu Božanstvenu komediju, tako što sprovodi Meri Venturu kroz putovanje modernim vidom trasporta u podzemni svet", rekao je Stajnberg. „Meri na kraju dobija priliku da se osobodi sudbine koju ona nije birala".


Kao spisteljica koja je od malih nogu bila duboko usredsređena na boje, nije iznenađujuće da su detalji priče preplavljeni crvenom bojom. „Volela je tu boju za života, tako da nije iznenađenje da je vidim tako živopisnu u priči".


Za Vilsona, Platova nije samo bila svesna interferencije sa ženama iz privilegovanih sredina, bila je takođe zabrinuta za svoju budućnost. Da li će moći da kombinuje ulogu žene i majke sa ulogom pisca? Bila je veoma ambiciozna, ali često isfrustrirana u društvu u kojem je živela. Bila je besna zbog mnogo toga - i to s punim pravom.

„Ovo je priča o ženama koje su se izdvojile tako što su bile nekonvencionalne“.

Lauren Coleman (Flickr)
Lauren Coleman (Flickr)

Književni kritičar, Sara Čerčvel, upozorila je na usko biografsko čitanje priče, tvrdeći da je ona mnogo zanimljivija kao tvrdnja o ženskoj sposobnosti, ne samo zato što je Platova tako naporno radila kako bi iz priče izvukla realistične društvene detalje. Ona želi da se priča čita kao arhetip, sasvim je jasno: ovo je priča o ženama koje su se izdvojile tako što su bile nekonvencionalne i bilo da će majke pomoći mladim ženama da to učine ili će pristati na patrijarhalna očekivanja i reći svojim kćerkama da potisnu svoje istinsko "ja".


Priča predviđa teme kojima se Platova bavila u svom jedinom romanu „Stakleno zvono" (The Bell Jar), nastavila je Čerčvelova, koji istražuje kako „... pokušaj da se bude 'prava' vrsta žene uništava dušu. To je takođe knjiga o mržnji pema majci zbog pokušaja da vas navede da se povinujete. Rekla bih da ova priča takođe naslućuje i upotrebu mistskih motiva i struktura kako bi sugerisala univerzalni aspekt ženske borbe sa majkama i da sugeriše da je jednako arhetipska kao i muška borba sa očevima: i ova ideja se proteže kako kroz njenu poeziju, tako i kroz njenu fikciju".


Powells - The Bell Jar - Sylvia Plath/mike krzeszak (Flickr)
Powells - The Bell Jar - Sylvia Plath/mike krzeszak (Flickr)

Nakon što je diplomirala 1955. godine, Silvija Plat je nastavila da piše i kratku fikciju i poeziju sve do svoje smrti 1963. godine. Ali tek je posthumnim objavljivanjem njene zbirke „Ariel" 1965. godine postala jedna od navažnijih pesnika dvadesetog veka.


Teško je čitati o prilikama za beg koji nudi voz za hitne slučajeve, a da ne razmišljamo o nekoj drugoj niti koja se prožima kroz život Silvije Plat. Prema Stajnbergu, dok je predavala priču magazinu „Madmazel" početkom 1953. godine, samoubistvo joj je već bilo na pameti.


Stajnberg je objasnio da  još u vreme pisanja, „... dok se borila u teškoj vezi sa svojim momkom, nije imala sreće i zaista je počela da oseća napor društvenog života, finansijskih pitanja i uvek tipičnog stila života, i da, mislim da je samoubistvo bilo nešto o čemu je razišljala. Ali isto tako, i na neki način suprotno, u tom trenutku ona je bila na mnogo načina daleko da preduzme tako nešto".


Iako je priča bila zaista jako dobra za jednu dvadesetogodišnjakinju, nije iznenađenje da ju je magazin „Madmazel" odbio: „Simbolično-alegorijski pristup priče nije zapravo bio njihov stili“.


Uprkos rezonancama njenog samoubistva i teškim pitanjima kovanja autentičnog sopstva u potrošačkom svetu koji odzvanja kroz priču i ostatak njenog rada, Vilson otkriva optimističnu notu.


„Postoji mogućnost duhovnog preporoda, utehe, bega, slobode", rekao je on, „poželjan balans u narativu Silvije Plat u kojem često dominiraju priče o njenom teškom braku sa Tedom Hjuzom, njegovim neverstvom i njenim samoubistvom".


Izvor: The Guardian