S protokom vremena, menjaju se navike ljudi i stil života. Promene su neminovne u svakoj sferi društva. Muzika je segment koji je prošao kroz mnoštvo faza tokom kojih su se razvijali i nastajali različiti žanrovi. Novi pravci i izvođači pronalazili su put do publike. Poslednjih godina primetan je pad kvaliteta na muzičkoj sceni. Muzika više nije u prvom planu. Pažnja se pridaje scenskim efektima, izgledu izvođača, a manje tekstu pesama i samoj kompoziciji.
Anketa koja je sprovedena u toku januara za potrebe portala iSerbia, na uzorku koji je sačinjen od učenika četvrtog razreda srednje škole, pokazala je da su najslušaniji žanrovi: pop (28%), folk (20%) i narodna muzika (20%), a u manjoj meri su zastupljeni tehno (14%), rep (10%), rok (4%) i drugi žanrovi (4%).
Razgovarali smo sa Slobodankom Kiselicom, profesorkom muzičke kulture. Po njenom mišljenju najmanje se sluša umetnička muzika: „Zastupljeni su svi muzički žanrovi (narodna, zabavna, pop, rok...). Čini mi se da je najmanji procenat sklonosti prema umetničkoj muzici, za koju je potrebno znanje vladanja instrumentom, znanje pevanja i umeće razumevanja muzičkog dela. Umeće razumevanja muzičkog dela je najzahtevniji posao, kroz znanje izvođenja muzike, kao i istoriju muzike sa razvojem muzičke umetnosti kroz vreme, poznavanje muzickih instrumenata, stilova muzike, poznavanje muzičke literature...“
Na formiranje muzičkog ukusa utiče mnogo faktora. Ispitanici su u anketi naveli ritam i melodičnost kao najvažniju stavku. Osim toga, čest odgovor bio je da im je važan izvođač ili da društvo preferira tu muziku. „Mlada populacija zbog težnje za prihvatanjem, svoj muzički ukus prilagodjava ukusu vršnjaka. Osobe koje se razvijaju temeljnim obrazovanjem, temeljno pristupaju i muzici koju će odabrati za svoje uživanje, dok je mladim osobama koje se ne kreću skalom temeljnog obrazovanja, muzika isključivo zabava, i to ona brza „instant“ zabava.U odnosu na naše obrazovanje, kulturu, porodične izgrađene vrednosti, formiramo i svoj muzički ukus“, navela je profesorka Kiselica.
U prošlom veku kada biste hteli da čujete omiljenu pesmu morali ste da čekate da je puste na radiju ili da se pojavi kaseta ili ploča sa numerom koju volite. Danas je dovoljno da uđete na „Jutjub“ i svaka pesma koju želite da čujete za nekoliko sekundi će vam biti dostupna. Mladi ljudi često pod uticajem medija prihvataju ono šta im se plasira i sa čim su često u kontaktu, ponekad ne svojom voljom.
Naša sagovornica to vidi na sledeći način: „ Populacija mladih, prirodno buntovna i nestrpljiva, prihvata muziku koja joj je ponuđena putem interneta, koji je svakome dostupan na svakom koraku. Uz komunikaciju koja se odvija putem društvenih mreža, prožima se muzika koja se nudi kroz video zapise. Bez imalo muke mlado biće se okružuje muzikom, pevuši, i pronalazi sebe u tekstovima pesama.“
Osobina ovakvih pesama je kratkotrajna popularnost i prolaznost. U roku od nekoliko dana sakupe nekoliko miliona pregleda, ljudi ih slušaju, pevaju, puštaju se u noćnim klubovima i nakon par meseci postaju dosadne, a na njihovo mesto dolazi nova pesma kojoj predstoji isti scenario.
Ne može se negirati činjenica da se komercijalna muzika duboko uvukla u društvo. Namenjena je brzoj zaradi. Ova vrsta muzike je plasirana putem tv-a, gde se pažnja skreće sa pevanja na sjaj i raskoš garderobe, ambijenta, kao i pridavanje važnosti fizickom izgledu, sto je mladim osobama veoma bitno. Pojava da se mladi ugledaju na pevače i ljude sa estrade je česta.
„Kroz komercijalnu muzku svako sanja neki svoj san. To je velika popularnost, lep izgled, bogatstvo, laka zarada... U prosečnim porodicama mladi ne prepoznaju uzore među roditeljima, ali prepoznaju i žele da budu neka nova Brena, Ceca ili Šaban.“ objašnjava Slobodanka Kiselica.
Ono šta se sve češće zanemaruje jeste tekst muzike. Kvalitet i kvantitet ne idu zajedno, iz toga proističe ova pojava. Jedno pitanje ankete odnosilo se upravo na pažnju koju ispitanici posvećuju muzici. Na skali od jedan do pet prosečna ocena je 3,8. Ipak, svedoci smo toga da se u pesmama često promovišu loše vrednosti, nemoral i alkoholizam.
Pedagog Aleksandra Krstić objašnjava da to može da ima veliki uticaj na formiranje ličnosti i samog sistema vrednosti te osobe: „Ono što sam primetila jeste da se u najvećem broju tekstova spominju velike količine alkohola kao način da se izadje iz problema, zatim luksuzni automobili kao ultimativna vrednost, burne kratkotrajne veze, spotovi sa obiljem provokativno obučenih devojaka... Mislim da se na taj način devojke objektivizuju, banalizuju se emotivni odnosi i promoviše se diskutabilan sistem vrednosti. Takodje se poručuje da je posedovanje materijalnih dobara jedini način da u društvu stekneš ugled i budeš primećen. Čak sam u određenim tekstovima uočila i promovisanje promiskuitetnog ponašanja kao prihvatljivog čak poželjnog , jer jednom se živi.“
Brzo živimo, ali neophodno je vreme posvetiti razvoju sopstvene ličnosti. Ne budite brzi kada birate ono šta slušate, ne prihvatajte sve što vam se nameće. Svako ima pravo ličnog izbora, ali kada nam je to pravo dato bolje ga je iskoristiti na pravi način.
