Kako da prepoznate emocionalno prejedanje?

Evo koji su najčešći uzroci emocionalnog prejedanja.

Nedostatak obaveza i aktivnosti u toku dana nam ponekad ostavlja previše slobodnog vremena koje ne znamo da ispunimo. Osluškujte sebe – kada se osetite besposleno, umesto da posegnete za grickalicama, usmerite energiju na nešto korisno. 

Čitajte, pospremite stan, izvedite ljubimca u šetnju ili se posvetite nekom hobiju. Nemojte jesti u hodu jer na taj način niste ni svesni koliko ste zapravo pojeli, već se potrudite da sednete za sto i imate utvrđeno vreme obroka svakog dana.

Kada proživljavamo stresne situacije kao što je povećan obim posla na radnom mestu ili spremanje ispita, stvara se osećaj da ćemo, ukoliko unesemo dosta kalorične hrane bolje funkcionisati i biti produktivniji. 

Situacija je još gora ako se usled nedostatka vremena okrećemo brzoj, masnoj hrani i energetskim pićima. Organizmu će više prijati izbalansiran obrok u vidu povrća i voća koji će sadržati vitamine i poboljšati vam koncentraciju. Ne zaboravite da unosite dovoljno vode koja ubrzava metabolizam i utiče na nivo energije.

Kada se udobno smestimo na kauč i pustimo omiljeni film ili koristimo računar, imamo običaj da mahinalno posegnemo za grickalicama kako bi ugođaj bio potpun. Problem nastaje jer usled fokusiranja pažnje na ono što se dešava na ekranu gubimo osećaj o količini koju smo pojeli, kao i da li smo se zasitili. Reklame na televiziji takođe imaju veliki uticaj na apetit, pogotovo one koje se planski puštaju u trenucima velike gledanosti programa.

Da li u vašem društvu postoje osobe sa kojima se skoro svaki izlazak završi u restoranu brze hrane ili sa kojima često poručujete hranu prilikom zajedničkih okupljanja? Desiće vam se da, iako ste zapravo siti, nećete moći da odolite kada se nađete u prisustvu onih koji stalno nešto „grickaju“ i nude vas. Potrudite se da ne izlazite gladni napolje jer će vas širok izbor mesta za jelo namamiti da pojedete više nego što biste to uradili kod kuće.

Često se dešava da izlaz iz psihički teških situacija tražimo u hrani pokušavajući na taj način da ispunimo emotivnu prazninu. Nekada nam je zaista potrebno omiljeno jelo ili slatkiš kako bismo „napunili baterije“ , ali ukoliko ovaj odbrambeni mehanizam postane svakodnevan, vreme je da se suočite sa pravim problemom i promenite navike. 

Prema velikom broju istraživanja utvrđeno je da fizička aktivnost pomaže u borbi protiv depresije i da pozitivno utiče na celokupno psiho-fizičko zdravlje. Nije neophodno da se bavite ekstremnim sportovima da biste bili aktivni - šetnja pored reke učiniće za vas više nego kutija sladoleda.

Ne zaboravite da je izgladnjivanje takođe štetno po organizam i da vas može dovesti do ozbiljnih zdravstenih problema. Ukoliko niste sigurni kako da sami regulišete ishranu, nemojte na svoju ruku primenjivati popularne dijete koje su često previše invazivne, već se obratite za pomoć stručnom licu.

Izvor: Žena sam ja