FOTO: Brain pages
Prevela: Milica Dragićević
Ljudi koji imaju poremećaj autobiografskog pamćenja pamte svaku sitnicu koja im se desila u životu. Pamte ono što im se desilo dok su još bili bebe i često mogu da se sete svakog događaja u detalje nevezano za to koliko nebitan bio, od vremena kad su imali 10 ili 11 godina. Verovatno pamte šta su određenog dana doručkovali, kao i da li su bili umorni.
Sledi devet činjenica koje možda niste znali o ovom poremaćaju.
Često je tema dokumentaraca
Poremećaj autobiografskog pamćenja je tema popularnog dokumentarca na Kanalu 4 u Ujedinjenom kraljevstvu i nebrojenih izveštaja dnevnih i periodičnih časopisa. Godine 2010. Brad Vilijams, učesnik američkog kviza Jeopardy! postao je zvezda svog dokumentarca Unforgettable, kojeg je režirao njegov brat.
Izvanredno pamćenje je popularna tema i u romanima. Klasičan primer ovog poremećaja u književnosti je pripovetka Horhea Luisa Borhesa Fines ili pamćenje u kojoj glavni lik zadobija povredu glave, što dovodi do toga da on počinje da pamti sve što mu se desilo - do najsitnijih detalja. Ovaj poremećaj se pojavljuje i u knjigama za tinejdžere i u serijama.
Naučnici skoro saznali za njega
Prvi slučaj je zabeležen u naučnom časopisu Neurocase 2006. godine. Radi se o ženi A.J. koja sa neverovatnom tačnošću može da se seti događaja i datuma iz svog života. Pre nego što je rad objavljen, naučnici sa Univerziteta Kalifornija su je pet godina intervjuisali i testirali njene sposobnosti. Pacijentkinja je kasnije otkrila da se zove Džil Prajs. Objavila je memoar 2009. godine o svom životu sa ovim poremećajem.
Izuzetno je redak
Trenutno postoji samo šačica ljudi na svetu kod kojih je dijagnostikovan ovaj poremećaj i naučnici još uvek ne znaju tačno po kom principu ti ljudi pamte. Nekim istraživanjima se otkrilo da ljudi sa ovim poremećajem mogu imati različitu građu mozga dok drugi obrazlažu da je poremećaj povezan sa određenim ponašanjem. Međutim, teško je istražiti ovaj poremećaj jer ga mali broj ljudi ima.
Selektivan je
Prajs, koja odmah može da se seti određenog dana u nedelji i šta je radila skoro svakog dana od svoje 14. godine, rekla je naučnicima da nije mogla da iskoristi svoje izvanredno pamćenje u školi. Izjavila je da joj je bilo „veoma teško da uči napamet i da njeno pamćenje ne radi na taj način. Morala sam puno da učim. Nisam genije“. Jednog dana u laboratoriji naučnici su je pitali da zatvori oči i da se seti šta je nosila od odeće tog dana. Nije mogla da se seti.
Uglavnom se radi o izvanrednom pamćenju datuma
Zbog izvanrednog autobiografskog pamćenja, ljudi ne pamte samo ono šta im se desilo, već i tačno kad se to desilo. Na primer, Prajs može da označi kog dana u nedelji pada bilo koji kalendarski datum. Uzimajući za primer konkretan datum 19. mart 2003. godine, dvadesetogodišnjak H.K. može da se seti da je to bila sreda, kakvo je vreme bilo tada i šta je radio tog dana od kad je ustao do vremena kad je legao u krevet. Kad su ga pitali kako je tako jasno zapamtio datume i događaje, rekao je istraživaču „da mu oni samo padnu na pamet. Mogu da zamislim kao da sam ponovo tamo. Pogotovo kad dođu godišnjice. Na dan te godišnjice samo se setim šta sam radio, kakvo je vreme bilo, s kim sam bio i tako to. Ja ih se samo setim“.
Prošlost je ista kao i sadašnjost
H.K. skoro sva svoja sećanja proživljava u prvom licu, „kroz svoje oči“ kako on objašnjava, kao da se radi o sadašnjosti. „Mogu da se setim različitih činjenica“, rekao je. „Ali kad razmišljam o nečemu u prošlosti, o događaju ili nečemu sličnom, osećam kao da sam se vratio u tu situaciju. Uopšte nema razlike između onoga kako sam se osećao kad se to desilo i kako se osećam kad se toga prisećam“.
Sećanja iz prošlosti su emocionalno snažna
Luiz Oven, žena sa ovim poremećajem pamćenja intervjuisana u emisiji na Si-Bi-Esu, burno je reagovala kad je reporter pomenuo tužan dan iz njene prošlosti. Na samo pominjanje nekog tužnog dana, kao na primer onaj iz 1986. godine kad je Ovenova saznala da treba da promeni školu, ona ga emocionalno ponovno proživljava. „Osećala sam se kao da se moj svet raspada. Kad ti to pomeneš, ja se odjednom osećam isto kao ta veoma nesrećna devojčica od 13 godina“, objasnila je ona.
Kaže da je osećaj bio jasan i odvratan čak i posle svih ovih godina. „Mislim, i moje srce brže kuca baš sad kad ti to govorim“, rekla je reporterci Stal.
FOTO: Psych
Ponekad je poremećaj breme
Ovenova je u emisiji opisala neke od mračnijih aspekata njenog dara. „Ponekad ovo ekstremno dobro pamćenje može dovesti do izolacije“, rekla je. „Ima perioda kad se osećam da govorim jezikom koji niko drugi ne zna, ili da svi oko mene imaju amneziju“.
Naučnici su napisali 2006. godine da je Prajs „vezana prisećanjima iz svoje prošlosti“. Ona konstantno proživljava trenutke iz svoje lične istorije. Neki naučnici kao što je kognitivni psiholog Gari Markus, koju je intervjuisao Prajsovu za časopis Wired, istakao je da ljudi sa poremećajem autobiografskog pamćenja imaju neke karakteristike kao i ljudi koji imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj tj. oni opsesivno razmišljaju o datumima i događajima.
Nisu imuni na lažna sećanja
U naučnom članaku u zvaničnom časopisu američke akademije nauka naznačeno je da bez obzira na njihovo izvanredno pamćenje, ljudi sa ovim poremećajem su i dalje podložni lažnim sećanjima. Oni su isto tako sugestibilni kao i kontrolna grupa koja je pogrešno zapamtila nepostojeće video-snimke vesti, na primer.
Milica je zaljubljenik u engleski jezik i književnost koja smatra da je svaki novi prevod dokaz da jezik ne sme biti prepreka ka širenju novih vidika.
