„Zaista mi je žao, ali ne mogu da se menjam u ovim godinama“. Izlizana rečenica koju do besvesti ponavljaju neodgovorne, neorganizovane i neverne osobe. Izgovor koji potežu oni koji čine nešto loše, ali se kriju iza svojih godina da bi negirali svaki mogući pokušaj da isprave greške. Ako prijatelj uvek kasni ili cimer ostavlja prljave čarape na sred sobe „to ipak nije njihova krivica, ne mogu oni to da promene“. Međutim, od te priče nema ništa.
Istraživanje sa Univerziteta u Edinburgu (Škotska) je pokazalo da ličnost nije baš toliko stalna i nepromenljiva kako se misli jer način na koji se ljudi povezuju sa okruženjem i konteksti u kojima žive variraju vremenom, tako da izgovora za promenu nema.
Ovo nije bilo kakvo istraživanje. Smatra se najdužim istraživanjem u istoriji jer datira još iz 1950. godine kada je grupa istraživača u Škotskoj zamolila nastavnice jedne škole da im dozvole da analiziraju karakter 1208 dece od 14 godina. Ispitanici su odgovarali na pitanja vezana za samopoštovanje, upornost, savesnost, originalnost, ambicije i promene raspoloženja.
Godine 2012, tačnije 62 godine kasnije, grupa naučnika doktora Metjua Harisa ponovo je pokrenula analizu i potražila tu decu, tada već odrasle ljude, da bi ponovili test ličnosti. Njih 174, već sedih ljudi, ponovilo je test. I rezultat? Došlo se do zaključka da naš nivo samopoštovanja, upornosti, originalnosti i želje za učenjem nije ni senka onoga što zamišljamo u detinjstvu. Dakle, karakter se menja, i to poprilično, s prolaskom godina.
Nije ovo prvo istraživanje koje dolazi do ovakvog zaključka, međutim, jedino je koje obuhvata ovako dug vremenski period. Godine 2013. američki naučnici iz Centra za ispitivanje u Oregonu objavili su rezultate ispitivanja vršenog na 2000 osoba sa Havaja tokom 40 godina. Dokazali su da je karakter podložan seriji promena tokom života, naročito u adolescenciji i prelasku u zrelije doba, ali i u kasnijem dobu.
Međutim, šta je uopšte ličnost? Psiholog stručnjak za razvoj ličnosti Viktorija Kadarso je definiše kao „način na koji razmišljamo, osećamo, ponašamo se i tumačim stvarnost, menjajući ponašanje tokom vremena kako bismo se suočavali sa životom“. Na kraju, to je način za povezivanje sa okruženjem i sa samima sobom. I u tome je suština ličnoti.
Zato je logično misliti da se mi menjamo ukoliko se i naše okruženje menja. Alberto Lopes, psiholog iz Grupe Krese (Grupo Crece) za ispitivanje ličnosti, aludira na teorije istraživača Erika Eriksona, da bismo razumeli značajne promene: „Psihosocijalna teorija utvrđuje osam stadijuma koje prelazimo tokom života, a između tih stadijuma postoji period promene kada se javljaju krize koje moramo prebroditi, menjajući sebe“. Zbog toga je glavni razlog koji generiše sve te vitalne promene potreba da se prilagodimo sredini.
Ličnost, kako potvrđuje Rakel Ibanjes, član iste grupe za ispitivanje ličnosti, „ne može da se percipira kao ustaljen koncept, već kao stalan proces promene, uvek otvoren za napredak i generisanje promena“. Tako da, iako su naše težnje stalne tokom života, nisu nepromenljive.
Faktor volje
Druga stvar je volja i želja za promenom. „Pojedinac ne može da se promeni ukoliko nije svestan sebe, ali neki nemaju ni potrebu da saznaju što su takvi kakvi su“, uverava Viktorija Kadarso. I da, introvertna osoba će teško otići na žurku ma koliko je ubeđivali, ali može da usvoji određene sposobnosti koje će joj pomoći da vlada situacijom i sobom u društvu i da bude ubedljivija i pričljivija, ukoliko to želi, objašnjava Sara Fero iz Grupe Krese.
Isto je i sa kašnjenjem, neurednošću ili neverstvom koje smo pomenuli na početku. Harisova grupa istraživača pokazuje da se osobe vremenom menjaju, da postaju manje ili više istrajne, sigurne u sebe ili preduzimljive. Dakle, šta odgovoriti onima koji su tvrdoglavi i ne žele da se promene jer, gle čuda, imaju 40 ili 45 godina?
Za Viktoriju Kadarso „nije u pitanju to da ne možemo, već to da ne želimo promenu, jer to zahteva napor, te odlučujemo da se držimo rutine“. Za sada, ko negira da preispita svoje težnje dajući ovakve izgovore, odgovor bi bio: „Ne pričaj mi priče, to kod mene ne prolazi“.
Izvor: El País
