Dana 8. februara 2020. godine u Veneciji u distriktu Kanaređo, Venecijanski karneval pod nazivom „Igra, ljubav i ludorija“ je otpočeo spektaklom koji nosi naziv „Amoris Causa“, odnosno „Ljubav je uzrok“, jer „Ljubav jeste ili bi trebalo da bude uzrok za sve“, objašnjavaju organizatori karnevala. Ono što niko nije mogao tada da nasluti je da ovaj karneval neće dočekati svoj kraj.
Ove godine karneval je održan onlajn, a meštani i organizatori se trude da, izlažući medicinske maske u prodavnicama, one sa dugim kljunovima koje su nosili lekari tokom kuge, održe karnevalski duh, kakav-takav, iako on bio pomalo pesimističan i tragičan.
Trg Svetog Marka je pust. Umesto raznobojnih balskih haljina, odela, perja, maski, perli, okićen je samo mnoštvom golubova. Inače, procenjuje se da se na Trgu Svetog Marka svakodnevno okupi oko 200.000 golubova, po kojima je Venecija i prepoznatljiva.
Uprkos ovoj tužnoj atmosferi, Italijani su poznati po svom vedrom duhu, što smo mogli odavno da zaključimo iz italijanskog klasika „Život je lep“. Fabio Barbieri je za RTS rekao: „Grad je potpuno mrtav, ali treba živeti malo, čak i ako postoji pandemija“, ispijajući vino u Pontiniju, baru sa pogledom na kanal.
Istorijat karnevala u Veneciji
Prema predanju, početak karnevala datira iz dvanaestog veka i pobede Venecijanske republike nad patrijaršijom Akvileja. Ushićeni vestima o pobedi, građani su se okupili na trgu Svetog Marka u Veneciji i otpočeli sa slavljem. Ipak, karneval je ozvaničen tek u periodu Renesanse.
Godine 1797. austrijski car zabranjuje organizovanje ove manifestacije, kao i nošenje maski. Ova manifestacija je obnovljena tek 1979. godine na inicijativu italijanske vlade. Nakon toga, karneval nije održan 1990. godine zbog Zalivskog rata. Godina 2021. će zasigurno ostati upamćena u istoriji po tome što je uskratila veselje kraljici Jadrana zajedno sa prethodno navedenim godinama.
Karneval je predstavljao paganski običaj kojim se slavila smena zime i proleća i baš zbog toga je uvek proslavljan krajem februara. Počinjao bi tako što je dužd odsecao glave svinjama na glavnom trgu, a građani su se gađali jajima. Danas, iako malo izmenjen, karneval se svake godine sastoji od istih programa, ali uvek krunisan novom temom.
Maske
Maske su izrađivali venecijanski majstori koji su bili cenjeni umetnici sa velikim ugledom u društvu. Razni su oblici i vrste venecijanskih maski, a sve su one napravljene od papira ili kože ukrašene gipsanim ukrasima sa pozlatom, dragim ili poludragim kamenjem ili su ručno oslikane. Maske iz Kjubrikovog filma "Širom zatvorenih očiju" izrađene su upravo ovde.
Neki od brojnih oblika venecijanskih maski i njihova značenja:
1. Bauta- najpopularnija venecijanska maska. Prekriva gornji deo lica do obraza. Napravljena je tako da ljudi, noseći je, mogu nesmetano da razgovaraju. Na određenim političkim skupovima u 18. veku bilo je obavezno nositi je. Namenjena je muškarcima, uvek u kombinaciji sa crnim trorubim šeširom.
2. Balancone- maska iz Bolonje. Ona predstavlja kvazi obrazovanog čoveka koji želi da pokaže znanje koje nema, drzak je i meša se u svako područje nauke, prava i filosofije.
3. Briđela- lik iz komedije dell’arte iz Bergama. Inteligentan, pametan, često, uz ogromno samopouzdanje, govori laži da one izgledaju realne, odlično peva i pleše.
4. Mediko dela peste- Izvorno, nije karnevalska maska, ali je odelo izmislio francuski lekar Čarls de Lorme i nošena je kao zaštita od kuge. Tesno je povezana sa istorijom Venecije, kao gradom koji je bio pogođen kugom između 1361. i 1680. godine. Prepoznatljiva maska je uglavnom bela sa dve okrugle rupe za oči, prekrivene staklom, dugačkim kljunom i dve male rupe za nos. Podseća na pticu.
5. Moreta- ženska maska ovalnog oblika, sa baršunom i velom. Žene koje su nosile ovu masku nisu mogle da govore, jer maska nije imala otvor za usta, već samo za oči.
Karnevalske maske simbolizuju vandalizam, promiskuitet, kriminalne radnje, beg od stvarnosti, uživanje u porocima... Mlečani su ih svakodnevno nosili kada odstupaju od moralnih vrednosti, pa zato one bivaju zabranjene početkom 14. veka. Mogle su se nositi samo na karnevalu i zvaničnim banketima. Moralne vrednosti Mlečana bile su zabrinjavajuće, pa su zato i uvedene stroge kazne za kršenje ovih pravila. Upravo zbog toga, poslednji dan karnevala je bio jako važan za Mlečane, jer su to bili poslednji sati slobode, pre nego što se vrate svojim životima.
Poslednjeg dana karnevala Mlečani pale lutke i teraju zle duhove iz grada, slavi se do duboko u noć. Zvonima se oglašava kraj karnevala i tada zvanično počinje post.
Ostati bez poslednjeg dana karnevala, kao što je Venecija u 2020. godini, pokazalo se zapravo „tragičnije“ od očekivanog. Stanovnici Venecije nisu uspeli da oteraju „zlog duha“ 2020. godine iz svog grada.
Doba kuge/doba korone, ključni momenat buđenja umetnosti
Venecija je viševekovna inspiracija mnogim umetnicima širom sveta. Gete je govorio kako se ona ne može porediti ni sa jednim drugim gradom, a Čarls Dikens, da stvarnost Venecije prevazilazi i maštu najburnijih snova.
Isto važi i za pesmu „Santa Maria della Salute“ autora Laze Kostića. Ova građevina opevana u Lazinoj pesmi, koja se još zove i „Gospa od zdravlja“, sagrađena je nakon epidemije kuge, pošto je venecijanski senat uputio molbu Svevišnjem: „Zaustavi pošast i izgradićemo crkvu Devici Mariji u čast“. Zahvaljujući božjoj volji ili poboljšanju vremenskih prilika, kuga je prestala. U znak zahvalnosti, sagrađena je velelepna građevina.
Laza Kostić zadivljen lepotom bazilike, ispisao je stihove o patnji za umrlom dragom, Lenkom Dunđerski i načinio pesmu „Santa Maria della Salute“. On počinje pesmu rečima: „Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor“, želeći da se izvini Bogorodici, jer je kritikovao seču dalmatinskih borova zarad izgradnje crkava u Italiji. Zanemevši pred njenom lepotom, osetio je potrebu da se izvini počevši pesmu upravo tim stihovima.
Kao što je epidemija kuge iznedrila mnoga impozantna dela, ostavila dubok trag u istoriji čovečanstva, možemo se složiti da je doba korone, kao što je bilo i doba kuge, jedan veliki test ljudskosti, čovekovog unutrašnjeg stanja koje je sakriveno kada je sve u potpunom redu, a koje ispliva kada se brinemo za opstanak svoj, svojih bližnjih, velikih ljubavi o kojima ćutimo, opstanak tradicije i velelepne kulture, ali i onih koji stvaraju umetnička dela. Zato su u najtežim vremenima nastajala najlepša i najvrednija dela, iz straha da nas sutra ne bude ili nekoga ko će čuti naše reči.
Dana 23. 2. 2020. godine, Venecija i njeni mnogobrojni mostovi koji su u svakom trenutku tog dana bili pod teretom gomile ljudi, bili su domaćini Italijanima i strancima širom sveta koji su želeli da upoznaju i osete čar italijanske tradicije. Prošao je samo jedan zalazak sunca od tad do saznanja da ti isti ljudi neće dočekati kraj karnevala, običaj proterivanja zlih duhova iz grada i još jedan bal pod maskama. Da je karneval dočekao svoj poslednji dan u 2020. godini možda bi globalni zli duh iste te godine bio proteran. Slobodno bismo se kretali, spasili bismo voljene, ne bismo tugovali, grlili bismo se. Kada bi vreme moglo da se vrati, sve bi bilo drugačije. Svi ožiljci sa leve strane dobijeni u 2020. godini bili bi obrisani, a sva pluća naših voljenih koja su nestala kao u magičnom triku, mogla bi dati dovoljno kiseonika celom svetu, skoro kao drveće kišnih šuma Amazonije. Ali, to nije moguće i zato se sećamo datuma 24. 2. 2020- Rat 21. veka u Evropi kreće za 3,2,1...
Literatura:
1. RTS
2. Novosti
3. Seebtm (see buisness travel and meetings)
5. Danas
