FOTO: News
Pojava karoši (karoshi) je toliko raširena da ako sudija donese odluku da je neko umro zbog prekomernog rada porodica umrlog dobija kompenzaciju od oko 20.000 dolara od strane vlade i do 1,6 miliona dolara od strane firme.
U početku su zvanične cifre bile nekoliko stotina slučajeva svake godine, ali prema podacima Ministarstva rada Japana iz 2015. broj žrtava porastao je na 2310. Međutim, prema podacima Nacionalnog saveta za borbu protiv žrtava smrti od prekomernog rada, prava cifra mogla bi da dostigne i 10.000 godišnje, skoro kao broj ljudi koji godišnje strada u saobraćajnim nesrećama.
Ali da li neko zaista može da umre od prekomernog rada ili se radi o kombinaciji loše dijagnostikovanih bolesti i godina pojednica? Da li postoje slučajevi ovakve smrti i u drugim zemljama, a da fenomen još nije uočen?
Tipičan slučaj karoši
Kenji Hamada je bio zaposlen u agenciji za obezbeđenje u Tokiju, imao je mladu ženu i pokazivao izuzetnu poslovnu etiku. Njegova nedeljna rutina uključivala je dan od 15 sati rada i 4 naporna sata putovanja od kuće do posla i nazad. Jednog dana su ga našli kako leži preko radnog stola. Njegove kolege su pretpostavile da je zaspao, ali kada je proteklo nekoliko sati i on se nije pomerio, shvatili su da je umro. Uzrok smrti bio je munjeviti srčani napad u 42. godini.
Iako je Hamada umro 2009, karoši odnosi žrtve već 40 godina. Prvi zabeleženi slučaj bio je kada je jedan zdrav čovek u 29. godini pretrpeo moždani udar (iznenadni prestanak određenih moždanih funkcija usled krvarenja, ometanja ili kompresije arterije mozga) nakon spajanja smena na poslu u odeljenju za distribuciju jedne od najpoznatijih novinskih kuća u Japanu. Da bi se računalo kao slučaj karoši, žrtva treba da je radila više od 100 dodatnih sati u mesecu pre svoje smrti ili 80 u dva ili više uzastopnih meseci od poslednjih šest.
FOTO: The culture trip
Zašto u Japanu?
„Nakon Drugog svetskog rata Japanci su imali najduže radno vreme u svetu. Bili su zavisni od posla“, komentariše Keri Kuper, ekspert za upravljanje stresom sa Univerziteta Lankaster iz Velike Britanije (Lancaster University). U posleratnim godinama posao je ponudio ljudima jednu novu motivaciju. Radnici nisu osećali samo finansijsko, već i psihološko zadovoljstvo. Firme su pozdravljale dolazak ovog novog društvenog poretka i počele da finansiraju sindikate, kulturne grupacije, kuće za radnike, saobraćaj, rekreativne sadržaje, bolnice i obdaništa. Za kratko vreme život je počeo da se vrti oko posla. Decenijama kasnije, sredinom 80-ih došlo je mračno doba.
Poremećaji u japanskoj ekonomiji doveo je do naglog i neodrživog povećanja cena akcija i imovine. Ekonomski rast je pukao, izazivajući ono što se zove „ekonomski mehur“, i plate u Japanu su dostigle granicu. U tački višoj od ovog mehura, blizu 7 miliona ljudi (otprilike 5% celokupnog stanovništva zemlje) i dalje je imalo 60 radnih sati nedeljno dok su u zemljama kao SAD, Velika Britanija i Nemačka radnici radili od 9 ujutru do 5 popodne.
Prema anketi sprovedenoj 1989, 45,8% šefova sekcija i 66,1% šefova odeljenja u kompanijama mislili su da će umreti zbog količine posla. I do tada je bilo dosta smrti „radnika belog okovratnika“ (izraz koji se upotrebljava za pojedinca ili društvenu grupu koja se bavi poslom koji zahteva visoko obrazovanje i stručne kvalifikacije, odnosno malo ili nimalo fizičkog rada) zbog prekomernog rada, tako da je vlada trebalo da obrati pažnju na to. Nakon ekonomske krize početkom 90-ih godina, kultura prekomernog rada i premorenosti se još više pogoršala. Narednih godina, poznatih kao „izgubljena decenija“, karoši je dostigao nivo epidemije. Broj smrtnih slučajeva na rukovodećim pozicijama dostigao je vrhunac od kog se Japan nije oporavio.
Kandidati za karoši
Kada je žrtva osoba srednjih godina, sa latentnim zdravstvenim problemima kao što su kardiovaskularne bolesti ili dijabetes, smrt može imati više objašnjenja. Ali, kada se radi o mladom i zdravom zaposlenom (inžinjeri, univerzitetski profesori, lekari) situacija je zaista zabrinjavajuća. Među hiljadama slučajeva postoje dva faktora koja se izdvajaju kao krivci za smrt: stres i nedostatak sna. Ali da li ova kombinacija zaista može da vas ubije?
Odlazak u kancelariju posle celonoćnog rada može da učini da se osećate užasno. Međutim, ima malo dokaza da nedostatak sna može da utiče na prevremenu smrt. Nedostatak sna na dugoročnom planu može da doprinese povećanju rizika od bolesti srca, poremećaja imunog sistema, dijabetesa i određenih oblika raka. Ipak, do sada nijedna smrt se ne pripisuje namernom naporu da se što duže održi budno stanje. Neće vam doneti ništa dobro na duže staze, ali čini se nemoguće da možete umreti spontano i iznenada posle cele noći provedene u kancelariji. S druge strane, i na iznenađenje mnogih, takođe ne postoji dokaz da stres može da izazove srčani udar ili neku srčanu bolest.
FOTO: Independent
Jedna studija, sprovedena od strane istraživača sa Oksfordskog univerziteta, bavila se procenom zdravlja oko 700 hiljada žena tokom skoro jedne decenije. U tom periodu umrlo je 48.314 žena. Nakon analize rezultata, zaključeno je da su veće šanse za smrt imale žene koje su rekle da su pod velikim stresom, manje srećne i zdrave. Međutim, ispostavilo se da su upravo te žene bile slabijeg zdravlja od početka ispitivanja, a stres je bio posledica neke bolesti. Na kraju nije pronađena veza između stresa, nedostatka sreće i rizika od umiranja. Drugim rečima, možete biti pod stresom dan, mesec ili godinu dana, ali to vas neće prevremeno poslati u grob.
Šta je onda uzrok za smrt od prekomernog rada?
Ako nije stres ili nedostatak sna, šta je onda glavni uzrok za smrt pod nazivom karoši? Iako zvuči neverovatno, uzrok može da bude vreme provedeno u kancelariji. U toku analize navika i zdravlja više od 600 hiljada ljudi, grupa istraživača otkrila je da su oni koji rade 55 sati nedeljno imali za trećinu više šansi da dožive infarkt od onih koji su radili manje od 40 sati. Nisu znali zašto, ali autori su spekulisali da problem može da bude jednostavno sedenje za radnim stolom. Problem je u tome što Japanci više nisu prvi po broju radnih sati. Tokom 2015. godine prosečan japanski radnik radio je manje od američkog, dok su na čelu ove liste radnici u Meksiku. Kao što se i moglo očekivati, karoši više nije problem samo u Japanu.
FOTO: Red pepper
U Kini dnevno umre 1600 ljudi od sindroma guolaosi, što je kineski termin za smrt od prekomernog rada. „Indija, Južna Koreja, Tajvan i Kina, nove generacije zemalja u razvoju, nastavljaju put posleratnog Japana“, upozorava Ričard Vokuč, profesor menadžmenta na Tehnološkom univerzitetu u Virdžiniji.
U mnogim zemljama deo problema nije kultura napornog rada već i potreba da se pretvaraju da rade. „Sada je reč o tome da ljudi rade tako da se vidi da su došli rano i otišli poslednji, iako je ovakvo ponašanje neproduktivno“, objašnjava Kuper. U Japanu se mnogo mladih zaposlenih oseća neprijatno ako odu sa posla pre svojih šefova. Tako da sledeći put kad ostanete u kancelariji do kraja dana, ažurirajući svoje profile na društvenim mrežama pretražujući internet, da bi izgledalo da je vaš radni dan duži, setite se da to može povećati rizik da se vaš radni dan završi japanskom rečju karoši.
Izvor: BBC